Штедња без срца: Британски експеримент над породицама
Вечерње новости пре 23 дана
ДОК британска влада и део медија покушавају да оправдају „ограничење дечијег додатка на двоје деце“ као меру фискалне одговорности, стварност показује нешто друго, земљу у којој деца постају колатерална штета буџетских таблица. Аргумент да се сиромаштво „није повећало“ звучи технички тачно, али морално празно. Статистика не мери стид родитеља који мора да бира између рачуна и оброка, нити осећај немоћи у земљи која се дичи хуманизмом, а у пракси премешта терет штедње на најслабије.
Фото Схуттерстоцк Анализа Даили Маил-а покушава да „рационализује“ ситуацију кроз бројке и поређења са деведесетим годинама, али заборавља основно, стандард данашњег живота не може се мерити фрижидером и паметним телефоном. Када родитељ мора да користи банку хране, то није знак избора, већ пораз политике. И док аутори попут Гаја Адамса тврде да се „апсолутно сиромаштво смањује“, истина је да расте број породица које преживљавају из донације у донацију, често
