Јесу ли данас могући преговори попут оних у Дејтону

Био је то последњи пут да су тројица државника затворена у војну базу далеке земље, чији је кључ био у рукама домаћина-преговарача, одлучног да га не употреби до коначног договора.

Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, преседници Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине, провели су три новембарске недеље 1995. године у ваздухопловној бази Војске САД „Рајт Патерсон&qуот; у Дејтону, у држави Охајо.

Кључеве капије држао је Ричард Холбрук, специјални изасланик са великим искуством у југословенским ратовима.

Откључао ју је тек када су се тројица лидера договорили да зауставе рат у БиХ, а земљу поделе на два ентитета и дистрикт Брчко, што је уређење које се одржало и после три деценије.

Рат је заустављен, али су заустављене и многе могућности унутрашњих промена и поправки споразума који је највећи проблем решио, али и створио бројне потешкоће у свакодневном животу компликоване државе.

„Био је то један од преломних тренутака америчке дипломатске историје, када је по завршетку Хладног рата успостављен свет са једном доминантном силом.

„Америчка дипломатија је тада схватила сопствене моћи и снаге које може да користи, као и да су Сједињене Државе неопходне у многим ситуацијама&qуот;, каже Фран Лесковар, историчар дипломатије при америчкој Асоцијацији за дипломатске студије и тренинг, за ББЦ на српском.

По чему је Дејтон посебан?

Иако је формални лидер америчких преговарача био Ворен Кристофер, тадашњи шеф дипломатије Сједињених Држава, кога неки виде и као правог креатора споразума, дејтонска историја носи лик Ричарда Холбрука.

Каријерни дипломата, члан Демократске партије, амбасадор у Немачкој и Уједињеним нацијама, сопствени зенит досегао је у преговорима са балканским лидерима.

Обилазио их је у њиховим престоницама, упознао сензибилитет и карактере, а онда их, када је рат већ добрано ушао у фазу масовних злочина, довео у америчку војну базу.

На преговоре у Охају, Милошевић, Туђман и Изетбеговић дошли су после два кључна догађаја југословенских ратова: операције Олуја, у којој је Хрватска вратила под контролу територије које су држали побуњени Срби, а из те земље је отишло више од 200 хиљада Срба, као и геноцида у Сребреници, када су снаге босанских Срба убиле више од осам хиљада Бошњака, а многе протерали.

• Годишњица непоновљивог краја рата
• Босна и Херцеговина: Да ли је Дејтонски споразум кочница
• Дејтон, 25 година касније: „Шта ми значи примирје када сам изгубио целу породицу“

„Ричард Холбрук био је мајстор на сцени, знао је тачно како да изведе шоу: затворени сте на једном месту, не можете да причате са спољним светом, упућени сте само на преговараче, а буквално све координирају посредници.

„Део тактике била је и вечера у музеју ваздухопловства, где је Слободан Милошевић седео испод америчког пројектила који је коришћен за гађање војних циљева у Босни&qуот;, каже Лесковар.

Он истиче да је боравак у затвореном окружењу био јако важан за развој односа међу преговарачима, иако су се они знали деценијама пре тога.

„Војна база није Париз, Њујорк или Лондон, где су вам на располагању разноразни луксузи савременог света, већ сте упућени једни на друге, што је Милошевић описивао као боравак у манастиру.&qуот;

У таквој атмосфери, до изражаја је дошла Холбрукова личност, за коју Аида Хозић, професорка међународних односа на Универзитету Флорида, каже за ББЦ на српском да је „била већа од живота, контроверзна, и као таква, идеално партнерска за лидере на Балкану&qуот;.

„Брзо је схватио да они не функционишу по принципу потписа, већ да мора да се преговара преко ракије и вискија, а да је важније шта може да им обећа и шта ће они обећати, него шта ће потписати.&qуот;

У таквој атмосфери, настао је текст споразума који се, са свих једанаест чланова и потписима, може комотно сместити на две куцане А4 стране.

Ипак, његова посебност је у бар тридесет пута дужим анексима - додацима споразума који до данас пресудно утичу на живот у Босни и Херцеговини.

„То је једини мировни споразум чији је саставни део један читав устав.

„Било је случајева кад су предлози измена устава или уставних амандмана били у споразумима, попут Анголе, Бурундија или окончања апартхејда у Јужној Африци, али не и читавог текста устава&qуот;, каже Аргиро Картсонаки, виша истраживачица на Институту за студије мира и безбедносних политика Универзитета у Хамбургу, за ББЦ на српском.

Она каже да се Дејтонски споразум издваја баш по детаљности и дефинисању бројних ситница.

„Мислим да је то у време настанка споразума била његова предност, а да се 30 година касније може посматрати и као његова слабост&qуот;, каже Картсонаки за ББЦ на српском.

Погледајте видео: Како се сећамо Дејтона

Зашто је Дејтон непоновљив?

Иако су три недеље преговора за столом и пред мапама територија иза затворених капија 1995. године дале успех, рецепт није заживео у будућим ситуацијама - чак и са сличним учесницима.

„Замислите да су 1995. године људи масовно имали мобилне телефоне, што су тад могли само они заиста привилеговани - нико није могао непрестано да постује на друштвеним мрежама.

„Слично је покушано и на неуспелим преговорима о Косову у Рамбујеу 1999. године, али већ тада су мобилни телефони били шире доступни, па је технолошки напредак све то отежао&qуот;, подсећа Аргиро Картсонаки.

Колико год је успешни преговарач био важан зачин договора, ни његова личност није гаратовала будуће успехе.

„Ричард Холбрук је покушао да користи сличне методе кад је био специјални изасланик за Блиски исток 2008. године, али није био успешан.

„Суштина је да је Дејтонски споразум сјајан предмет истраживања, али не може се поновити у другим случајевима јер су чињенице на терену различите, као и контекст&qуот;, указује Фран Лесковар.

Осим што му је донео успон и славу, Аида Хозић сматра да је успех у окончању рата у Босни Холбруку донео и понеку неприлику, а свакако више непријатеља у политичком и дипломатском свету.

„Његове амбиције да постане шеф дипломатије нису могле да се остваре, па су му личне фрустрације даље слабиле позиције - у Авганистану већ није имао на располагању сву силу којом је могао да барата у Дејтону.&qуот;

Шта су лекције Дејтона?

Немачки Институт у коме ради Аргиро Картсонаки у бази података има више од 300 текстова мировних споразума широм света, а научници се свакога дана баве изучавањем њихових сличности, разлика и лекција.

Уочили су да је Дејтон, као и многи други, имао један веома важан састојак за успех.

„Посредници Уједињених нација имају знање, посматрани су као најнеутралнији посредници које можете да имате јер јесу дипломате, али им легитимност даје потврда Савета безбедности.

„Ако међународна заједница, кроз војну и финансијску подршку, стане иза посредника, онда он може донети резултат - Холбрук није имао само америчку потпору, већ подршку читавог Запада.&qуот;

Осим америчких преговарача, део посредничког тима био је европски представник - шведски дипломата Карл Билт, али и заменик руског шефа дипломатије Игор Иванов.

Били су ту и представници Велике Британије, НАТО-а, различитих организација које су помагале и стварање рама за слику будуће Босне и Херцеговине.

За Аргиро Картсонаки, кључне лекције Дејтона леже у ономе што у њему - нема.

„Изостали су периодични прегледи докле се стигло у примени, рецимо на пет година, да се види шта је дало резултат, а шта не.

„И то не кроз институцију специјалног представника или неке комисије са стране, већ кроз механизме за промену који би били део већ иницијалног споразума&qуот;, каже она уз опаску да су посредници често притиснути „тиранијом хитности&qуот; и да свесно ствари остављају за касније.

А то „касније&qуот; никад, заправо, и не дође.

„Ако би се желео одрживи мир, морало би се више улагати у болнице, образовање, секторе где много чешће раде жене, а да се ветеранима помогне да се врате у друштво кроз економију неге.

„Али тога није било, па су мировни споразуми били само начини да се акутни конфликти претворе у латентне конфликте које учесници и даље могу да наставе да експлоатишу&qуот;, закључује Аида Хозић.

Видео: Како живе вршњаци Дејтонског споразума

Може ли Дејтон да доживи реинкарнацију?

Овогодишњи преговори о заустављању сукоба у појасу Газе, неколико пута наизглед успешно привођени крају, па онда пропали, Аиду Хозић подсетили су на дипломатске методе Ричарда Холбрука из деведесетих година 20. века.

„Шатл дипломатија Стива Виткофа (специјалног изасланика САД за Блиски Исток) и Џареда Кушнера (рођак председника Доналда Трампа), где не знамо много шта је ко коме обећао, подсећа на овај начин разговора, механизми делују слично - користе се притисци и трансакције.

„Холбрук је по томе био врло сличан Трампу - никад нећемо сазнати шта је обећао Младићу и Караџићу&qуот;, сматра она.

Примена Дејтонских принципа у исцрпљујућем руском нападу на Украјину и покушаји заузимања, за почетак, источних делова те земље, појединим стручњацима заличила је као могући излаз из готово четворогодишње ратне кризе.

Уз нека јасна ограничења, Аргиро Картсонаки сматра да би се поједини детаљи могли искористити три деценије касније.

„Јасно је да не можете извршити исти притисак на Русију, као што је то било могуће на Србију, једноставно то нису земље исте величине.

„Али облици широке територијалне аутономије могли би да помогну у стабилизовању конфликта јер би се на тај начин одржала територијална целовитост Украјине, уз пристанак Русије, наравно.&qуот;

Улогу кључног посредника и „доносиоца мира&qуот; данас жели да преузме амерички председник Доналд Трамп.

Приликом дружења са светским званичницима, често набраја сукобе које је успешно решио, попут Азербејџана и Јерменије, Тајланда и Камбоџе, па и Косова и Србије, иако често прави лапсусе, мешајући државе и територије у сукобу.

• Стари мост у Мостару - симбол Босне и Херцеговине и Југославије и заједничког живота
• Како је „Заједнички напор&qуот; донео мир у Босну и Херцеговину
• Балканска искуства са мировњацима - од помагача до тражиоца помоћи и назад

Србија и Косово потписали су пред крај претходног Трамповог мандата Вашингтонски споразум, документ који је требало да покрене развој економских пројеката и преко тог поља боље повеже Београд и Приштину.

Пред Александром Вучићем и Авдулахом Хотијем су се нашли унапред срочени одвојени документи на којима се само очекивао њихов потпис.

Од бројих обећања и планова, већина тачака споразума остала је само - слово на папиру.

Ипак, за стучњаке који истражују долазак до мира широм света, овакав начин доласка до споразума - без великих преговора, са јасним списком који треба само да буде потписан - није постао доминантан, мада се тако може учинити.

„Постоје многи овакви споразуми који нису у потпуности успели, па се морало поново преговарати, а улога посредовања се показала као доказано базирана на доброј вољи и интересовању обе стране да постигну неку врсту договора.

„Такви случајеви постоје кад имате снажне личности, посебно оне које би волеле да оставе лични печат у оваквим процесима, али не бих рекла да такве ситуације преовлађују у свету&qуот;, закључује Аргиро Картсонаки.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/ватцх?в=зСМЗф4х7јЗк

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Кад је заиста почео рат у Босни и Херцеговини
• Празник и(ли) камен спотицања: 30 година референдума о независности Босне и Херцеговине
• Какав траг је Мадлен Олбрајт оставила на Балкану
• Како је пропао покушај британског лорда да спречи рат у Југославији
• Амерички државни секретари и Балкан: Преко океана, али стално пред очима
• „Мењање граница на Балкану - пут у бескрајне ратове&qуот;

(ББЦ Невс, 11.19.2025)