Лавров: 'Национализација НИС-а могућа под одређеним условима'; Вучић: 'Једва чекам да чујем идеје Русије'
Шеф руске дипломатије истакао да се у међувладином споразуму између Београда и Москве истиче да не може доћи ни до какве национализације без обостране сагласности.
Педесет дана.
Толико је Србија крајем новембра дала рок руским власницима да продају Нафтну индустрију Србије (НИС), артерију целокупног привредног живота земље, чије је функционисање угрожено због америчких санкција.
„Желимо да будемо фер према руској страни, дамо им више времена, да покажемо колико нам је стало и до пријатељства и да будемо добар домаћин било којој инвестицији&qуот;, изјавио је председник Србије Александар Вучић новинарима.
Национализација неће бити зато што „нисмо ни комунисти, ни фашисти&qуот;, рекао је, као више пута до сада.
Ипак, 11. децембра шеф руске дипломатије Сергеј Лавров први пут је јавно коментарисао могућност национализације, за коју је рекао да може да дође под одређеним условима.
Он је подсетио да се у међувладином споразуму између Србије и Русије говори да не може доћи ни до какве национализације без обостране сагласности.
„Али под којим условима се може постићи сагласност о национализацији или о некој другој форми решења овог проблема.
„Можда се решење састоји у томе да се нађе начин како да НИС даље ради, без обзира на оне могућности које имају САД да би се то предузеће казнило&qуот;, истакао је Лавров на округлом столу за амбасадоре у Москви на питање амбасадора Србије Момчила Бабића.
Недуго затим, Вучић је изјавио да би волео да чује идеје Русије како да се реши питање НИС-а, а да се избегну казне САД.
„Супер, ако може. Једва чекамо.
„Ми ћемо све да урадимо да они који су власници свог капитала буду задовољни власници свог капитала, а ако је функционисање немогуће, ми ћемо да платимо онако како господи и пристојним и нормалним државама и приличи&qуот;, рекао је Вучић новинарима у Нишу.
Скупштина Србије је почетком децембра усвојила амандман на предлог закона о буџету за 2026. који захтева додатна издвајања за енергетску сигурност и стабилност земље.
Амандманом се тражи издвајање додатних 164 милијарде динара, односно око 1,4 милијарде евра, сазнаје агенција Тањуг. Првобитно је било планирано свега 600 милиона динара за ову намену.
Рафинерија нафте у Панчеву претходно је обуставила рад због недостатка сирове нафте, услед америчких санкција.
Опширније шта то заправо у пракси значи за живот у Србији - ОВДЕ.
Србија је спремна да 50 дана „трпи све последице, да Рафинерија не ради, да ништа не ради, јер ћемо се снаћи и обезбедити довољно снабдевање тржишта&qуот;, истакао је Вучић.
Погледајте видео: Шта ако рафинерија у Панчеву обустави рад
Народна банка: Обуставићемо платни промет са НИС-ом ако не добије лиценцу
Недуго пошто је Вучић објавио рок Русима, Народна банка Србије (НБС) објавила је да ће прекинути пословање, односно платни промет са НИС-ом, ако до предвиђеног рока не добије лиценцу за пословање.
Централна банка Србије је образложила да ће та мера бити предузета како не би на било који начин била доведена у питање стабилност домаћег финансијског система, односно како би платни промет у земљи несметано функционисао.
Од увођења америчких санкција, на пумпама НИС-а није било могуће плаћати гориво Мастеркард и Виза картицама, али јесте Дина (и наравно, готовином).
Пошто је Дина картица у платном систему НБС, то би значило да ни њоме не би било могуће плаћање горива на пумпама.
Питање је и да ли ће бити омогућено плаћање готовином.
Погледајте видео: Како санкције НИС-у утичу на мене
Судбина НИС-а, артерије привредног организма Србије, месецима 'виси у ваздуху'.
Америчке власти најавиле су почетком године увођење санкција руским енергетским компанијама - Сургуњефту и Гаспромњефту - у намери да ограниче приходе којим Москва финансира рат у Украјини.
Међу њима је и НИС, у којем је Гаспром, односно ћерка фирма Гаспромњефт, већински власник.
Санкције су одлагане више пута, да би у октобру ступиле на снагу.
Америчком Секретаријату за финансије (ОФАЦ) пре шест дана поднет је захтев за продужење лиценце за НИС, како би компанији био омогућено несметано пословање током трајања преговора о промени власничке структуре.
Одговора и даље нема.
Без дотока нафте до 13. фебруара смо у потпуном колапсу, изјавио је Вучић на ванредној седници владе 16. новембра.
- Санкције НИС-у: Како ће утицати на мене
- Ако се обустави платни промет, хоћу ли моћи да купујем гориво на НИС пумпама
- Зашто је за Србију и Балкан важна рафинерија у Панчеву
Чекајући купца
Као решење су помињане бројне опције, мање или више реалне - од куповине дела власништва од руског Гаспромњефта, преко стечаја.
Руски власници пристали су да продају њихов део власништва у НИС-у, који износи 56,15 одсто, изјавила је 19. новембра Дубравка Ђедовић Хандановић, министарка рударства и енергетике.
Коме - још није познато.
Вучић је раније рекао да Руси преговарају са три потенцијална купца.
Није рекао о коме је реч.
Име треће стране се не саопштава зато што је реч о пословним разговорима озбиљних компанија, каже министарка Ђедовић Хандановић.
Док они не буду готови, или бар најважнији детаљи не буду дефинисани, није озбиљно да се о томе прича, додала је.
„Од јавности се ништа не крије&qуот;, изјавила је министарка за РТС.
„Наш захтев је јасан - да рафинерија у Панчеву мора да настави рад и да се што пре обезбеди нови доток сирове нафте&qуот;.
Међутим, рафинерија је од 25. новембра у процесу обустављања производње, док се чека одлука Американаца о оперативној лиценци.
Душан Бајатовић, директор Србијагаса, као потенцијалне купце НИС-а, у разговору за РТС, навео је арапске земље, али није искључио ни европске или америчке компаније.
Коришћење девизних резерви за куповину НИС-а не би била популарна мера, каже Бајатовић.
„Ја знам да држава има довољно пара на рачуну, најнепопуларнија мера су девизне резерве и злато.
„Да ли је нама злата вредно да НИС настави рад? Ја мислим да јесте&qуот;, рекао је.
Власти у Москви су рекле да заједно са Београдом „траже најбоље решење&qуот; и да ће се у тој потрази „ослањати на међувладин споразум из 2008. године&qуот;.
„У садашњим условима, ми и наши српски партнери морамо да тражимо оптимално решење како бисмо превазишли вештачки изазване проблеме које је створила америчка администрација.
„Уверени смо да су наши српски пријатељи, као и ми, искрено заинтересовани да заштите нашу билатералну сарадњу од спољног мешања&qуот;, изјавила је Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова.
САД прете секундарним санкцијама Србији
Истог дана када је објављена намера Руса да продају већински удео у НИС-у, гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је да је централна банка добила упозорење о могућности увођења такозваних секундарних санкција, због НИС-а.
Могућност увођења секундарних санкција је озбиљна претња&qуот; и врло озбиљно смо је схватили, рекла је она новинарима.
„Добили смо упозорење као ентитет који сарађује са пословним ентитетом који је под санкцијама. То за нас јесте озбиљно упозорење&qуот;, рекла је Табаковић на представљању извештаја о инфлацији.
Централна банка Србије није добила прецизније објашњење шта би те секундарне санкције тачно значиле, додала је.
Од повратка у Белу кућу у јануару ове године, амерички председник Доналд Трамп донео је низ политичких и економских одлука како би, образлагао је, заштитио привреду и интересе САД.
То се пре свега односи на увођење нових, виших царина многим земљама у свету, међу којима је и Србија.
- Шта Трампове царине значе за Србију
- Које српске фирме су под ЕУ санкцијама због Русије
- Вучић: Не уводимо санкције Русији, нити ћемо да национализујемо имовину руских фирми
Али у последње време прети или је неким земљама, попут Индије, увео додатне намете због пословања са Русијом.
Индија је због трговине са руским партнерима жртва тих секундарних санкција.
Трампова администрација прети - али то још није потврђено - увођењем царина од чак 500 одсто свима који тргују са Русијом.
Фрустриран због неуспелих преговора са руским председником Владимиром Путином о окончању рата у Украјини, који се ближили четвртој години, Трамп је почео да кажњава како руске фирме, тако и из неке из других земаља које раде са руским партнерима.
Недавно су уведене санкције двема великим руским нафтним компанијама - Лукоилу и Росњефту.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Рафинерија у Панчеву у процесу обустављања производње - шта то значи
- Ко су могући купци НИС-а
- Америчке санкције НИС-у: Ослобађа ли се Србија енергетског 'стиска' Русије
- Шта за Србију значи предлог Брисела о руском гасу
- Шта значе америчке санкције руској нафти и кога би могле да погоде
- 'Марионета Кремља не може да купи имовину Лукоила у иностранству': Вашингтон
(ББЦ Невс, 12.11.2025)

















