Колико је Србија дужна Кини

Традиционално, „челично&qуот; пријатељство, али сада већ и традиционални, „гвоздени&qуот; дугови.

Од 2000. до 2022. године, Србија је примила 7,7 милијарди долара из Кине, од чега огроман део кроз зајмове, подаци су међународне организације АидДата.

АидДата, истраживачка лабораторија, која прати како владе троше новац изван властитих граница, овог октобра објавила је свеобухватан извештај о кинеским инвестицијама широм света.

За кинески новац у Србији, анализиран у посебном извештају, карактеристично је да највећи део чине кредити за инфраструктурне пројекте, рударство и енергетику, међу којима су многи дати под условом да се на пројектима користе услуге или роба кинеских компанија.

Зајмови вртоглавих милионских износа повукли су и питање да ли ће Србија моћи да отплати дугове.

„Србија није презадужена према Кини у смислу укупног нивоа дуга, али стопа раста дуга и питање његове концентрације према повериоцима може да буде сигнал за опрез&qуот;, каже економиста Никола Стакић, професор на Универзитету Сингидунум, за ББЦ на српском.

Највећи појединачни поверилац је кинеска државна банка - Експорт-Импорт Банк оф Цхина, којој Србија, према последњим подацима за септембар 2025, дугује 2,8 милијарди долара, што је 45 милиона више него пре годину дана.

Глобално гледано, Кина је позајмила више од два билиона долара широм света од 2000. до 2023. године, што је дупло више од претходних процена, показује АидДата извештај.

Новац је текао како ка сиромашним, тако и ка богатим земљама, па је од државних кинеских зајмодаваца у Америку стигло 200 милијарди долара.

Велики део позајмица упућених богатим земљама био је усмерен на критичне минерале и високотехнолошку индустрију, што је на Западу створило страх од кинеске доминације у кључним секторима и навело поједине владе да пооштре прописе како би спречиле уплив кинеског новца.

„Много година смо претпостављали да буквално сав кинески новац одлази земљама у развоју“, каже Бред Паркс, извршни директор АидДата, за ББЦ.

„И тако је за нас било велико изненађење кад смо схватили да заправо стотине милијарди долара одлазе у земље као што су САД, Велика Британија и Немачка, и да нам се све то дешава пред носом.“

• Шта стоји иза кинеских улагања на Балкану и какву ће цену Европа заиста морати да плати
• О „специјалним партнерима&qуот; и „челичном пријатељству&qуот;: Зашто је Кини важна Србија
• Шта је Србији донела иницијатива Појас и пут, а шта нови споразуми са Кином

У изјави за ББЦ на српском, Бред Паркс објашњава да су кинески кредити дати земљама у развоју, групи којој и Србија припада, углавном усмерени на инфраструктурне пројекте и улазе у јавни дуг држава.

„Кинеске државне банке главни су финансијери јавне инфраструктуре у саобраћају, енергетике и индустријског развоја у земљама са ниским и средњим приходима.

„Насупрот томе, кинеско кредитирање земаља са високим приходима мање је усмерено на јавну инфраструктуру.

„У богатијим државама чланицама Европске уније кинески државни кредитори обезбеђују корпоративне кредите, комерцијално банкарско финансирање, кредитне линије за кинеске подружнице у Европи и кредитирање које олакшава кинеске инвестиције у иностранству&qуот;, каже.

Још једна од разлика је и то што инвестиције пролазе кроз слабију контролу у Србији него у чланицама ЕУ.

„Тиме може да се објасни зашто је Србија постала један од најважнијих кинеских економских партнера на Западном Балкану.

„У Србији не постоје иста ограничења и стога је кључна за кинеске фирме које желе да послују у близини, али не и унутар, регулаторног простора ЕУ&qуот;, каже Паркс.

Специфичности кинеских кредита

Пекинг сматра државном тајном детаље о улагању у иностранству - колико новца троши и где.

У Србији уговори о зајмовима пролазе кроз скупштину и они су јавно доступни.

Анализа АидДата показује међутим и новац који је кинеска држава усмеравала ка компанијама које послују у Србији, попут Зиђина, већинског власника Рударско-топионичарског басена Бор.

Било нам је теже да дођемо до података и документације о кинеским грантовима и кредитима датим државним институцијама Србије, каже Бред Паркс за ББЦ на српском.

„Временом су активности Пекинга у вези са давањем кредита и грантова у иностранству постале све нетранспарентније&qуот;, објашњава Паркс.

То се види, наставља, и у последњем извештају о кинеском новцу у свету.

У погледу кредита, у анализи пише да су услови задуживања за Србији били повољнији од кинеских зајмова другим земљама са сличним дохотком.

„Финансијске услове кредитних аранжмана у случају кинеских поверилаца треба гледати као део ширег мозаика, узимајући у обзир свеукупне стратешке односе две земље, структуру пројеката И кинеских инвестиција, али и политички оквир узајамног поштовања и пријатељства&qуот;, каже Никола Стакић.

„С друге стране, повољнији услови задуживања не значи да је целокупан економски аранжман повољнији, јер ту треба узети и друге елементе&qуот;.

Као пример наводи износ плаћања рудне ренте, за коју каже да је „прилично ниска&qуот;.

Рудна рента је новац који компаније плаћају држави зато што експлоатишу њена рудна богатства.

• Шутирање у борском руднику: Може ли извињење да реши сукоб на послу
• „Највише се плашим државе&qуот; - мештани села у околини Бора остају без воде, док им куће пуцају
• Кина у ретким минералима пронашла Трампову слабу тачку

Претходних година, стручњаци за рударство истицали су управо ниску рудну ренту у Србији, док је министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла да је међу вишим у свету, пренео је Данас.

Поред нижих камата, постоје и друге специфичности кинеских кредита у односу на зајмове који стижу из Европе.

Кредити из Кине су флексибилнији и доступнији Србији и не мора да пролази кроз компликоване процедуре, пројектну документацију и све што траже европске банке, каже Стакић.

Али, мана је што не постоји одговарајућа транспарентност, указује.

Како је долазио кинески новац?

Од 2010. године расте уплив кинеских средстава у Србију.

Врхунац је био 2019, када је Србија примила 1,6 милијарди долара, од чега 1,1 милијарду кредита за модернизацију пруге од Новог Сада до границе са Мађарском.

У склопу овог пројеката рађена је реконструкција Железничке станице у Новом Саду, на којој се 2024. обрушила надстрешница, када је страдало 16 људи, што је покренуло талас антивладиних протеста.

Главни извођач ових радова био је конзорцијум кинеских компанија Цхина Раилваи Интернатионал (ЦРИЦ) и Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпани (ЦЦЦЦ), док су подизвођачи били и кинески и домаћи.

Фирме су на овом пројекту добијале и обављале послове заобилазећи домаће прописе, по принципу пријатељских договора, што је основ за корупцију, један је од закључака неформалне Анкетне комисије која је анализирала реконструкцију новосадске Железничке станице.

„Пријатељске везе&qуот; Кине и Србије много раније су, међутим, потврђене и кроз званична документа.

Србија је тако 2009. потписала Међудржавни споразум о економској и техничкој сарадњи у области инфраструктуре са Кином, који ће постати основа за касније уговоре о раду на великим пројектима.

Овај споразум потписан је у време владавине коалиције око Демократске странке (данас опозиционе), али је касније допуњаван анексима у време власти напредњака.

Тако на пример, други анекс, донет 2013, предвиђа да програми и пројекти „не подлежу обавези расписивања јавног надметања за обављање инвестиционих радова и испоруку роба и услуга, осим ако није другачије одређено у комерцијалном уговору&qуот;.

То значи да фирме које обављају радове могу директно да се бирају, што углавном није случај за домаће пројекте.

• Који су активни, а који напуштени рудници метала у Србији
• Зашто се минира планина изнад Мајданпека и ко су 'герилци' са Старице
• О руднику и цијаниду: Хоће ли „златна грозница&qуот; разболети Хомољске планине

Почетак милионских кинеских зајмова за инфраструктурне пројекте био је изградња моста који повезује два београдска насеља, Земун и Борчу, познат и као Пупинов мост (по великом српском научнику Михајлу Пупину).

Свечано су га децембра 2014. отворили тадашњи кинески и српски премијер Ли Кећијанг и Александар Вучић.

Пупинов мост тада је описан као први велики кинески инфраструктурни пројекат у Европи.

Поред Пупиновог моста и модернизације железнице, кинески кредити коришћени су и за градњу аутопутева као што су Милош Велики, али и Термоелектране Костолац Б.

Кинески државни новац стизао је и до компанија Зиђин Копер (Зијин Цоппер) и Зиђин Мајнинг (Зијин Мининг), у власништву Зиђина.

Купљен је контролни удео у РТБ Бор, а касније се улагало и у технолошко унапређење рудника.

Укупно је дато око 525 милиона долара кредита, који АидДата означава као „потенцијални јавни дуг&qуот;.

То значи да иако држава Србија није прималац зајма, нити постоје докази да је дала државне гаранције за ове кредите, постоји могућност да би могла да учествује у његовој отплати, објашњава Бред Паркс.

Рударски комплекс у Бору, у којем се превасходно ваде злато и бакар, доприноси три одсто комплетном бруто-друштвеном производу Србије.

У случају да заједничко предузеће, које руководи рудником, не би могло да врати кинески дуг, Влада Србије би могла да помогне у отплати јер је та компанија важна за националну привреду, објашњава Паркс.

Погледајте видео: 'Екстремна експлоатација' радника у фабрици одеће Шејн

Колико новца је Кина поклонила Србији?

Када се све сабере, закључно са 2022, Кина је била други највећи развојни партнер Србије.

Испред ње је Европска унија са 10,3 милијарде евра.

Међутим, док у ових десет милијарди долара ЕУ пара највећи део чине бесповратна средства, од кинеских 7,7 милијарди, укупна бесповратна помоћ је 304 милиона евра.

АидДата указује међутим и да давања у добрима није лако превести у паре, због чега је њихова новчана вредност „вероватно потцењена&qуот;.

Међу донаторима истиче се Зиђин, који је улагао у области образовања, здравства, спорта, као и 730.000 долара од кинеске државе за Универзитет у Новом Саду где се налази Конфуције институт.

Већи део кредита, укупно 4,5 милијарди је у отплати, док би вредност девет кредита од 250 милиона до сада требало да буде отплаћена, подаци су АидДата.

Вредност кредита који се отплаћују је можда и већа јер за неке од зајмова АидДата није нашла податке, наводи се.

„Оно што прати међународну политику кинеских поверилаца у земљама у развоју (нарочито афричких и азијских земаља) је висок ниво такозваног „скривеног дуга&qуот;, односно различите аранжмане који се не појављују у званичним статистикама.

„Ако је и део тога присутан у Србији, то би значило да званичан јавни дуг не одражава у потпуности реално стање&qуот;, каже Никола Стакић.

Бред Паркс, међутим, говори да је, према њиховим подацима, „изложеност Србије скривеним изворима јавног дуга релативно мала, у поређењу са другим државама учесницама Иницијативе Појас и пут.&qуот;

Погледајте и овај видео: Зашто је кинески ДеепСеек конкуренција ЦхатГПТ-ју

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Битка за литијум: Кина и Америка се споре око јужноамеричког богатства
• Пет питања о кинеској привреди
• Скупо плаћена грешка - Запад је Кини отворио врата светске трговине
• Запад тврди да Кина производи превише, њени радници се не слажу
• Колико послова Кина има у Африци
• Зашто све више младих образованих Кинеза плаћа да иде на лажни посао
• Кина добија нови Петогодишњи план: Како су до сада мењали свет
• Како Кина заиста шпијунира Британију
• Кина нуди родитељима 1.300 евра како би се рађало више деце

(ББЦ Невс, 11.26.2025)