Крај без краја: дијализа као вечност
Прокупље пресс пре 1 дан | Биљана Рогановић
Пише: Данило Голубовић, пацијент дијализе КС поглавље Нема више дана ни ноћи.
Исти ритам, иста столица, исти поглед у празно. Апарат дише уместо мене. Он зна кад треба да повуче, кад да пусти, кад да ми дозволи да верујем да сам још овде. Некад га гледам као живог, као неког ко ме познаје боље од свих људи које сам икада срео. Његово зујање је постало мој откуцај. Метални Бог који не суди, не обећава, не лаже. Само ради. Без емоције, без претензије, без речи. У његовом ритму има више поштења него у већини људи које сам волео. Знам
