Како се „рудна рента“ обрачунава у другим земљама у Европи?
Данас пре 1 дан | Војислав Стојсављевић
Иако се у јавности често говори да Србија има прениску рудну ренту, стручњаци упозоравају да европске државе примењују широк спектар модела и да прости проценти не могу да објасне комплексност система који се, последњих година, све више усмерава ка јачању државне контроле над ресурсима.
Висина накнаде за коришћење минералних сировина или ројалти, а колоквијално називана и рудна рента, у Србији креће се од један до седам одсто. Накнада од седам одсто плаћа се за нафту, гас и остале природне гасове, док се најчешћа, која се односи на металичне и неметаличне сировине, наплаћује у висини од пет одсто прихода. Честе су полемике око тога да ли је та накнада прениска и да ли би она требало да се повећа, а често се у јавности чују и поређења са другим
