Мајка: тишина која не одустаје
Прокупље пресс пре 22 сата | Биљана Рогановић
Пише: Данило Голубовић, пацијент дијализе КСИ поглавље Она седи поред мене.
Није више иста жена коју памтим из детињства. Мождани удар је узео њену снагу, њену граматику тела, њену брзину. Али није узео оно најважније — њено присуство, тишину која ме подсећа да нисам сам. Њене руке дрхте, али и даље могу да ухвате моје. Њене очи, понекад замагљене и уморне, још увек ме прате, још увек осећају. Не треба јој говорити ништа. Не мора да пита. Само седи и дише, и у тој тишини постоји више љубави него у хиљаду речи. Гледам је док
