Зашто су дела Хане Арент о тоталитаризму и данас актуелна

Хана Арент је постала позната по истраживању тоталитаризма и његових узрока, а њена дела се и после више од пола века читају и изазивају контроверзе.

BBC News 04.12.2025 | Дејана Вукадиновић - ББЦ

Crno-bela fotografije žene koja leži na bok

Преки поглед, кратка коса, глас од којег се стресете и најежите.

Тако сам замишљала Хану Арент, немачку теоретичарку, о којој нам је предано причала асистенткиња на београдском Факултету политичких наука 2012.

Цитирала је одломке књиге Извори тоталитаризма - о режимима за које је Арент тврдила да их карактеришу масовни покрети, хапшења, тајна полиција, терор, концентрациони логори и партијски апарат и моћ у рукама једне личности.

Писала је о чиновницима који су следили наређења и „само радили свој посао&qуот; као о „баналности зла&qуот;, због чега су је поједини оптуживали да нормализује и правда починиоце стравичних дела против човечности.

Арент је преминула 4. децембра 1975. у Сједињеним Америчким Државама (САД) где се преселила у јеку Другог светског рата.

У протеклих пола века од њене смрти свет се драстично променио - између осталог, распао се Совјетски Савез, Немачка се ујединила, САД су добиле конкуренцију у Кини у борби светских суперсила, а букнули су сукоби на Балкану, Блиском истоку и у Африци.

Али цитати Хане Арент остали су актуелни.

„Идеални субјекти тоталитарне владавине нису убеђени нациста или убеђени комуниста, већ људи који нису правили разлику између чињенице и фикције и између истине и лажи&qуот;, тврдила је Арент.

Следбеници ових режима су, сматрала је „неутрални, политички незаинтересовани људи који се никада нису придружили партији, а ретко су излазили на изборе&qуот;.

Током 1930-их, људи су постали подложни лажним вестима због „осећања потпуног неприпадања свету, једно од најрадикалнијих и најбезнадежнијих људских искустава&qуот;, писала је.

Током вишемесечних антивладиних протеста у Србији, поново сам се срела са одломцима из књига ове Немице јеврејског порекла, чак и на друштвеним мрежама.

Антивладине демонстрације предвођене студентима почеле су после пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду у новембру 2024. када је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена.

„Морам да прочитам Хану Арент, ничега се не сећам&qуот;, рекла ми је недавно другарица.

Шта је толико ванвременско у штиву и размишљањима ове политичке теоретичарке, чији је топли поглед сасвим другачији од мојих замисли?

У временима кризе људи поново схватају да над бројним аспектима живота немају никакву контролу, а да други одлучује колико ће им слободе бити дато и да ли ће живети у миру, истиче Адриана Захаријевић са Института за филозофију и друштвену теорију.

„Поново се јавља потреба да разумемо и предупредимо догађаје налик онима којима је једна млада Немица јеврејског порекла немо сведочила, давши им накнадно имена&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Животна прича Хане Арент почиње у немачком граду Хановеру 1906.

Одрасла је у јеврејској породици, а још у тинејџерским данима ју је занимала филозофија коју је потом и студирала.

Учила је од филозофа Мартина Хајдегера са којим је накратко била и у вези.

Али успон нациста, долазак на власт Адолфа Хитлер 1933. и прогон Јевреја приморали су је да напусти државу и побегне са мајком у Париз.

Шест година касније, почео је Други светски рат, а већина европских Јевреја завршила је у концентрационим логорима.

Када је 1940. извршена нацистичка инвазија Француске, Арент је пребегла у САД, где ће у списима „Ми избеглице&qуот; описати како је бити обесправљен.

Crno-bela fotografija starije žene koja u jednoj ruci drži naočare za vid — Филм о Хани Арент немачке редитељке Маргарете фон Трота изашао је 2012. године

Изворе тоталитаризма објавила је 1951. где их објашњава на примерима нацистичке Немачке и Совјетског Савеза под чизмом Јосифа Висарионовича Стаљина.

Тој књизи се последњих неколико година често враћао Драган Стефановић који на помен Хане Арент у глави увек има сцену у којој она даје интервју и пуши.

Њена дела се актуелизију сваки пут када додје до урушавања демократије и кризе, а у савременој историји има мноштво таквих примера, каже он за ББЦ на српском.

„На светској политичкој сцени опет је дошло до поларизације и популизам узима маха - само погледајте светске лидере и све ће вам бити јасно&qуот;, истиче 42-годишњи инжењер, поштовалац Хане Арент.

Домаћа политичка сцена је, сматра, још бољи пример.

„Имате друштвену поделу, концентрацију моћи у рукама једног човека, бирократски апарат који игнорише реалне захтеве људи за правдом и владавину засновану на страху&qуот;, тврди он.

Када је Доналд Трамп први пут победио на америчким председничким изборима у 2016, продаја књиге Извори тоталитаризма се удвостручила.

Посезало се за књигама писаца из 1940-их и 1950-их, у којима се писало како се одупрети таквим системима.

Међу њима су била и дела Хане Арент чија су се размишљања цитирала на друштвеним мрежама и транспарентима на антитрамповским скуповима, пише амерички професор Пол Месон.

Међутим, он указује да је не треба ни идеализовати, јер је Арент анализирала природне тенденције ка злу, покушавајући „да одговори на питања 'Шта је пошло по злу и како људи треба да живе', а не 'Шта се дешава и зашто'&qуот;, објашњава он.

Трамп, према њеном схватању, не би био тоталитарни владар, али исказује „елементе&qуот; тоталитаризма, рекао је Роџер Берковиц, некадашњи ученик Хане Арент и оснивач Центра за политику и хуманост на колеџу Бард у Њујорку.

Transparent na kojem piše da li je 1933. ponovo? — Протести у Берлину као вид солидарности са демонстрацијама у Америци против политике Доналда Трампа

Извори тоталитаризма су у академској заједници побрали похвале, али књига Ајхман у Јерусалиму и после више од пола века изазива расправу и контроверзе.

Адолф Ахмајн је био потпуковник СС јединица, паравојних организација нациста које су надгледале убијање људи у логорима.

На суду је речено да је он био кључан за организовање логора смрти у којима су страдали милиони.

Арент је 1961. извештавала са његовог суђења у судници у Јерусалиму за амерички Њујоркер, а белешке и записе преточила је у књигу две године касније.

Тада ће сковати концепт баналност зла због чега ће многи тврдити да је правдала зло.

Crno-bela fotografija Adolfa Ajhmana između dva policajca — Адолф Ајхман

Арент је до самог суђења веровала да је геноцид над Јеврејима било отеловљење радикалног зла, али ће током процеса променити став, указује филозофкиња Захаријевић.

Она истиче да је Арент писала како Ајхман током суђења није показивао ништа демонско, чак ни особито наопако и рђаво.

„Овај необјашњиво моћни ћата изражавао се у клишеима и општим местима, верујући да следи наређења која су му дата и да поступа у складу с дужношћу, без обзира на последице таквог делања&qуот;, објашњава Захаријевић виђења Хане Арент.

„Та појава је дубоко укорењена у модерним бирократијама, а тоталитарне државе претварају људе у шрафове административне машине, дехуманизирајући их&qуот;, говорила је Арент.

Ајхман је осуђен, а 1962. је и погубљен.

Арент су критиковали и због ставова о грађанским покретима Афроамериканаца 1950-их, називајући је расистом.

Критиковала је покушаје да се укина сегрегација (неравноправност) у локалним јавним школама слањем америчких полицајаца да заштите црне ученике којима је наложено да похађају дотад белачке школе, у есеју „Рефлексије о Литл Року“.

Писала је да се становници Африке „понашају као део природе и да нису створили људски свет“.

Погледајте видео о Аушвицу, симболу Холокауста

Невену Пирић, 23-годишњу студенткињу математике, одувек је занимао Други светски рат и Холокауст, „питајући се како је неко могао да почини таква дела&qуот;.

Тражећи одговоре наишла је управо на књигу Ајхман у Јерусалиму.

„Неке делове у почетку нисам ни разумела, али ме је натерала да се запитам.

„Вратила сам јој се када је букнуо рат у Гази, мада смо и ми на Балкану прошли штошта&qуот;, каже за ББЦ на српском.

Рат у Појасу Газе почео је нападом палестинских екстремистичких група, предвођених Хамасом, на Израел 7. октобра 2023, када је убијено 1.200 људи, а 251 узет за таоце.

Уследила је брутална одмазда Израела током које је убијено око 70.000 људи у Гази, према подацима Хамасовог Министарства здравља.

Најновије примирје у Гази ступило је на снагу у октобру 2025.

Да ли си коначно добила одговор, питам је.

„Донекле, али и даље ми није јасно како је неко могао само слепо да извршава нечија наређења&qуот;, додаје.

Мноштво је људи који су мали Ајхмани, указује Захаријевић.

„Мали јер њихово делање није имало тако гломазне последице&qуот;.

Дела Хане Арент су универзална и оно о чему пише је применљиво увек и свуда, каже Драган Стефановић.

„Научила ме је да одсуство критичко-аналитичког размишљања, довођења у питање свега што радимо, као и слепа послушност у комбинацији са административним апаратом и бирократијом могу да изазову зло&qуот;, додаје.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук