Evropi preti 'nestanak': Trampova administracija

U dokumentu o Nacionalnoj strategiji, Trampova administracija se bavi pitanjima ekonomskog jačanja, vojne moći, ali i porukama raznim zemljama, pogotovo saveznicima.

BBC News pre 5 sati | Brendon Lajvsej

Administracija predsednika Donalda Trampa upozorava da se Evropa suočava sa „brisanjem (nestankom) iz civilizacije“ i postavlja pitanje da li određene zemlje mogu da ostanu pouzdani saveznici Amerike, u novom strateškom dokumentu.

U Nacionalnoj bezbednosnoj strategiji od 33 stranice, američki lider iznosi viziju za svet i kako će koristiti američku vojnu i ekonomsku moć da bi radio na tom cilju.

Tramp je dokument opisao kao „mapu puta“ kako bi se osiguralo da Amerika ostane „najveća i najuspešnija zemlja u istoriji čovečanstva“.

Evropski političari već reaguju.

Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful kaže da njegovoj zemlji nisu potrebni „saveti spolja“.

Strategiju nacionalne bezbednosti američki predsednici obično objavljuju jednom u svakom mandatu.

Ona može da predstavlja okvir za buduće politike i budžete, kao i da signalizira svetu prioritete Bele kuće.

Novi dokument prati sličnu retoriku kao i Trampov govor u Ujedinjenim nacijama ranije ove godine, kada je oštro kritikovao Zapadnu Evropu i njen pristup migracijama i čistoj energiji.

Novi izveštaj značajno pojačava Trampova gledišta, pozivajući na obnavljanje „zapadnog identiteta“, borbu protiv stranog uticaja, okončanje masovnih migracija i veću pažnju na prioritete SAD, kao što je zaustavljanje narko-kartela.

Usredsredivši se sada posebno se na Evropu, tvrdi se da ako se trenutni trendovi nastave, kontinent će biti „neprepoznatljiv za 20 godina ili manje“ i da će njegova ekonomska pitanja biti „zamagljena senčena stvarnom... perspektivom civilizacijskog brisanja“.

„Nije sasvim očigledno da li će određene evropske zemlje imati dovoljno jake privrede i vojske da ostanu pouzdani saveznici“, piše u dokumentu.

Evropska unija i „druga transnacionalna tela“ optužena su da sprovode aktivnosti koje „podrivaju političku slobodu i suverenitet“, a navedeno je i da migracione politike „stvaraju sukobe“.

Druga pitanja uključuju „cenzuru slobode govora i suzbijanje političke opozicije, smanjenje stope nataliteta i gubitak nacionalnih identiteta i samopouzdanja“.

S druge strane, dokument pozdravlja rastući uticaj „patriotskih evropskih partija“ i kaže da „Amerika ohrabruje političke saveznike u Evropi da promovišu ovaj preporod duha“.

Trampova administracija je negovala veze sa krajnje desničarskom strankom AfD u Nemačkoj, koju su obaveštajne službe te zemlje klasifikovale kao ekstremno desnu.

Nemački ministar spoljnih poslova Vadeful naglasio je da su „Sjedinjene Države i naš najvažniji saveznik u [NATO] alijansi i ostaće".

„Međutim, ova alijansa je usredsređena na rešavanje pitanja bezbednosne politike.

„Verujem da pitanja slobode izražavanja ili organizacije naših slobodnih društava ne pripadaju [strategiji], barem ne kada je u pitanju Nemačka“, dodao je.

Aludirajući na invaziju Rusije na Ukrajinu, u dokumentu piše i da Evropa nema dovoljno „samopouzdanja“ u odnosima sa Rusijom.

Upravljanje evropskim odnosima sa Rusijom zahtevaće značajno učešće SAD, navodi se u dokumentu, dodajući da je ključni interes SAD da se neprijateljstva u Ukrajini okončaju.

Trampova administracija je predložila plan za okončanje rata, čija je originalna verzija zahtevala da Ukrajina preda deo teritorije pod de fakto kontrolu Rusije.

Međutim, Trampov izaslanik je u Moskvi predstavio modifikovanu verziju.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da ukrajinska vojska mora da se povuče iz celog istočnog ukrajinskog regiona Donbasa ili će ga Rusija silom zauzeti.

Strateški dokument Bele kuće više puta pominje zapadnu hemisferu i potrebu da se SAD zaštite od spoljnih pretnji.

„Naše globalno vojno prisustvo mora da bude preusmereno kako bi se odgovorilo na hitne pretnje na našoj hemisferi“, piše u dokumentu.

Da bi se to postiglo, strategija zahteva premeštanje sredstava sa poprišta koja su manje važna za američku nacionalnu bezbednost nego što su nekada bila.

Ovo ponovno davanje prioriteta vojnoj moći već se može videti na Karibima, gde američka vojska ima sve veće prisustvo.

Amerika je već izvela više smrtonosnih napada na brodove za koje Vašington tvrdi da prevoze drogu.

Najveći svetski ratni brod, nosač aviona USS Džerald Ford, trenutno je baziran na Karibima zajedno sa njegovom udarnom grupom.

Pogledajte video: Šef NATO-a nazvao Trampa 'taticom'

Daleko od zapadne hemisfere, Trampova administracija izdvaja Južno kinesko more kao ključni pomorski put koji ima velikog uticaja na američku privredu, a u dokumentu se navodi da će SAD „pojačati i ojačati vojno prisustvo u zapadnom Pacifiku“.

Amerika poziva Japan, Južnu Koreju, Australiju i Tajvan da značajno povećaju izdatke za odbranu.

Kina navodi da je prioritet „sprečavanje sukoba oko Tajvana, idealno očuvanjem vojne nadmoći“.

Peking smatra samoupravni Tajvan delom kineske teritorije i nije isključila upotrebu sile da bi se „ponovno ujedinila“ sa njim.

U strategiji piše i o zalaganju za jaču industrijsku bazu u SAD i manje oslanjanje na strane tehnologije, što se poklapa sa nekim potezima koje je Trampova administracija preduzela sveobuhvatnim carinama na strane proizvode.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk