ЕПУС: Млади у Србији не верују институцијама и политичким актерима, не виде стратегију у протестима

Млади у Србији показују трајни пад поверења у институције, политичке актере и странке а протесте и студентске блокаде описују као процес без јасне стратегије и одрживе организације, показало је истраживање Европског покрета у Србији (ЕПуС).

Налази истраживања под називом "Млади на прекретници: Помак удесно и европска дилема" су показали да се извори информисања младих све више премештају на друштвене мреже, уз раскорак између препознавања дезинформација и свакодневних навика.

"Учесници истичу корупцију, правну несигурност, неједнаке могућности за напредовање и слабу институционалну одговорност као главне разлоге политичког замора... Однос према ЕУ комбинује прагматично уважавање користи са сумњом у конкретан учинак ЕУ актера у Србији, уз уверење да се кључне промене могу постићи само унутрашњом реформом друштва", додаје се.

Млади наводе да су протести временом изгубили енергију, план и егзекуцију, као и да су политичари који су се накнадно прикључили перципирани као опортунисти.

"Последица тога је мања спремност за политичко учешће, укључујући и излазак на изборе, јер многи не виде понуду која заслужује подршку. Блокаде су оставиле и личне последице, попут прекинуте наставе и отежаног студирања, што је додатно ослабило ентузијазам", пише у резултатима истраживања.

{Имаге2}

Млади описују Србију као систем у којем корупција, правна несигурност и неједнаке могућности онемогућавају лични развој и политичку веру у промену, док одсутност поверења у институције обликује њихову политичку дистанцу и скептицизам.

"Верују да будућност Србије зависи од унутрашње реформе и развоја културе одговорности, а не од краткотрајних протеста или промене лица у врху власти. ЕУ се види као пожељан модел уређености, али млади сматрају да европске интеграције имају смисла само ако Србија прво реши унутрашње институционалне слабости", наводи се у резултатима истраживања.

Европске вредности повезују са поштовањем младих, правдом и функционалним институцијама али очекују да се ти стандарди ускладе са традицијом и друштвеним контекстом Србије.

Упркос одређеном јачању десничарских и евроскептичних ставова, већина и даље види модернизацију као неизбежан правац развоја Србије.

Показало се да млади очекују јаснију комуникацију о улози ЕУ, доследнији однос према демократским стандардима, улагање у медијску писменост, више рада са студентским и локалним иницијативама и већи институционални интегритет у домаћем оквиру.

{Имаге3}

Генерална секретарка ЕПуС Драгана Ђурица изјавила је да је та организација желела да чује аутентичан глас младих, који није измонтиран, интерпретиран и упакован и који се не појављује у анкетама, односно који се не може свести на теорију о "аполитичној генерацији".

"Оно што смо чули разбија неколико тврдокорних митова. Прво, млади нису апатични. Они су дубоко ангажовани, само не у политичком систему који доживљавају као нетранспарентан, заробљен и нерепрезентативан. Не верују институцијама, али верују себи, својим мрежама и непосредним искуствима. То је логична реакција када институције не полажу рачун грађанима", рекла је она.

Ђурица је додала да млади нису идеолошки екстремни и да раст десничарских наратива није мотивисан идеологијом, већ фрустрацијом, осећањем неправде, корупцијом, правном несигурношћу и одсуством државног уређења.

"То није радикализам, то је вапај за редом и одговорношћу... Млади не одбијају Европу саму по себи. Напротив, Европа се посматра као модел уређености, доследности, правила и предвидљивог система. Али и ту постоји јасна порука: Србија не може постати европска ако се не промени изнутра", додала је.

Генерална секретарка ЕПуС је такође оценила да су протести у Србији одиграли велику улогу јер су покренули друштво да се врати на поставке правде, одговорности и идеје да институције постоје због грађана, а не обрнуто.

{Имаге4}

"Али оно што се види, и што млади врло јасно региструју, јесте нешто друго - прави, системски одговор старијих генерација, институција и политичких актера и даље изостаје. Млади су показали енергију, храброст и интегритет. Друштво је реаговало, али држава није", навела је.

ЕПуС је истраживање спровео у сарадњи са Фондацијом "Фридрих Еберт", са циљем да се прикаже како млади у Србији обликују политичке ставове, како разумеју демократију, владавину права и Европску унију (ЕУ) и колико су изложени десничарским и евроскептичним наративима.

Резултати су добијени комбинацијом анализе релеватних студија са фокус групама у пет градова, са циљем да се препознају кључне тачке политичког понашања младих. Координацију истраживања спровели су Урош Попадић и Часлав Јовичић, програмски и пројектни менаџери ЕПуС-а.

Истраживање је могуће прочитати на линку хттпс://еминс.орг/вести/представљени-резултати-истразивања-млади-на-прекретници/.

(Бета, 09.12.2025)