BBC vesti na srpskom

Мировни план(ови), Крим и избори: Шта о свему каже председник Украјине

Зеленски је одговорио Трампу о изборима у Украјини, рекавши да је спреман, ако му Америка и савезници помогну.

BBC News пре 20 дана
predsednik ukrajine vladimir zelenski
Реутерс

Мир у Украјини, декларативно, желе сви, али рат се наставља и ближи се четвртој години, и утиче на добар део света - ако не и на цео.

На столу су најмање два предлога мировног плана - првобитни амерички од 28 тачака и измењени, на 20 тачака иза којег стоје Кијев и његови европски савезници.

Напретка, видљивог, бар за сада нема.

У оба предлога мировна плана, у срцу свих питања су територија и послератне безбедносне гаранције за Украјину.

Пре свега, територија Донбаса.

Велики источни украјински регион, састављен од Доњецка и Луганска, годинама је касапница.

Није познат тачан број погинулих - било војника или цивила - али се мери у хиљадама, а вероватније у десетинама хиљада.

Регион богат обрадивом пољопривредном земљом, али и минералима меркају сви.

Русија жели цео Донбас и то не крије.

Узећемо га милом или силом, поручио је недавно руски председник Владимир Путин.

Украјински председник Владимир Зеленски, међутим, поручује да Украјина не жели и не може да се одрекне било које територије, поготово не Донбаса.

Од почетка рата фебруара 2022, руска војска контролише око 20 одсто укупне територије Украјине.

Управо је у Донбасу, тачније у Луганску и Доњецку, руска војска направила највећи напредак.

Руска војска контролише готово цео Луганск и добар део Доњецке области. Не цео.

Према првобитном плану Вашингтону, чији су детаљи раније процурели, Америка је за замрзавање садашњих позиција на фронту, уз спремност да 'уступи' Донбас Русији.

Према последњим информацијама, Украјина је припремила нови предлог плана, који подразумева да део Донбаса ипак не падне у руке Русима, што можете да видите на мапи испод.

„Постоји оквирни документ од 20 тачака. Он се стално мења и то је нормално. То је 'жива структура' која мора да задовољи интересе Украјине, Европе и света.

„Други документ су безбедносне гаранције и радимо на томе.

„Чекам релевантне предлоге наше војске и њихов разговор са америчким партнерима. И све то треба, у принципу, интегрисати са темељима 'коалиције вољних' (група европских савезника Украјине, предвођене Немачком, Француском и Великом Британијом).

„Безбедносне гаранције су важан документ између нас и САД, између нас и Европљана&qуот;, рекао је новинарима Зеленски.

Постоји, каже, и трећи документ који се тиче обнове послератне Украјине и економског развоја.

Спреман је и на енергетско примирје са Русијом ако је и руска страна спремна за то.

mapa ukrajine na posmovu mirovnog plana, teritorijalna pitanja u srcu mirovnih pregovora o ukrajini
ББЦ

О Криму и НАТО-у

„Желим Крим назад, а Украјина ц́е бити у НАТО-у“, рекао је Зеленски током првог састанка са Владимиром Путином 2019.

Русија је анектирала Крим још 2014. и нема намеру да од њега одустане.

Украјинске снаге су током рата више пута гађале инфраструктуру на Криму, пре свега мост који повезује полуострво са Русијом.

Зеленски је током рата говорио и да никада није одустао од Крима.

Ипак, у разговору са новинарима 9. децембра, признао је да повратак Крима под украјинску управу баш и није могућ.

„Немамо снаге да у потпуности повратимо наше украјинско полуострво. И можда сам то о Криму рекао на првом састанку са Путином и верујем да сам био у праву.

„Биц́у искрен: да, немамо снаге за све ово данас, немамо довољну подршку за све ово, али сам то рекао на првом састанку са Путином, и мислим да бих то могао потврдим на последњем састанку са Путином.“

Што се тиче уласка Украјине у војно-политичку алијансу, коју предводи Америка, Зеленски каже да то јесте жеља.

„Ми желимо да се придружимо НАТО-у, али сигурно знамо да ни САД ни неколико других земаља, искрено, још не виде Украјину у НАТО-у.

„А Русија сигурно никада неће пристати на то&qуот;, рекао је Зеленски.

Избори

У досадашњем току, рата, Путин је често говорио да сматра Зеленског нелегитимним председником јер му је истекао мандат, а избори нису организовани.

У условима рата, бранио се Кијев, није ни могуће спровести изборе.

Зеленски каже да Украјина јесте спремна на изборе, после критика америчког председника Доналда Трампа да Кијев 'користи рат' да би избегао организовање гласања.

Петогодишњи председнички мандат Зеленског требало је да буде завршен у мају 2024, али су избори у Украјини одложени на неодређено време због руске инвазије.

Реагујући на Трампове критике, Зеленски је рекао да ц́е затражити да се израде предлози који би могли да промене закон.

Избори би могли бити одржани у наредних 60 до 90 дана ако би безбедност гласања била гарантована уз помоц́ САД и других савезника, рекао је.

„Сада тражим, и то отворено кажем, да ми САД помогну, можда заједно са нашим европским колегама, да избори буду безбедни“, рекао је Зеленски новинарима.

„Уз дужно поштовање нашим партнерима, али питање избора је пре свега питање за народ Украјине, а не за народе других земаља.

„Чуо сам приче да чувамо фотеље и да се зато рат не завршава, што је потпуно неразумна нарацима&qуот;, рекао је Зеленски.

Зеленски је победио на председничким изборима 2019. са више од 73 одсто гласова.

Русија упорно понавља да је Зеленски нелегитимни лидер и тражи нове изборе као услов за споразум о прекиду ватре, а на истој линији је и Трамп.

Постоје значајне практичне препреке за изборе у ратном времену.

Војници који служе на фронту или не би могли да гласају (у местима пребивалишта) или би им требало одобрење да то учине.

Око 5,7 милиона Украјинаца тренутно живи у иностранству због рата, подаци су Уједињених нација.

Било какво организовање избора захтевало би сложене, додатне безбедносне мере.

Избори би били фер само ако би сви Украјинци могли да гласају, а то значи и војници који се боре на фронту, рекао је за ББЦ један украјински опозициони посланик.

„Потпуно сам против те идеје, не могу ни да разумем зашто је Зеленски то изјавио (о изборима у року од два, три месеца).

„То је потпуно немогуц́е. Избори нису само заокруживање на листићу - то су дебате, то је кампања, цео процес.

„Можда Зеленски види прилику да одржи квазиизборе који ц́е му ићи на руку јер контролише медије, а његови противници вероватно нису спремни“, изјавио је Алексеј Гончаренко, опозициони посланик из странке Европска солидарност.

Мало је домац́ег политичког притиска на Зеленског да распише изборе док је сукоб у току, рекао је Александар Мережко, председник спољнополитичког одбора украјинског парламента.

Посланик из странке Зеленског Слуга народа рекао је за ББЦ да је постојао „снажан консензус“ међу политичарима и цивилним организацијама да избори нец́е бити одржани под ванредним стањем.

„Чак је и опозиција, која је против Зеленског и желела би да буде смењен, против избора, јер разуме опасност од покушаја одржавања избора током рата“, рекао је он.

Идеја је „управо оно што би Путин желео“, додао је Мережко.

„Изборна кампања би била подељена. Пошто нас није уништио споља, Путин жели да нас уништи изнутра, користец́и изборе као још једно средство за то.“

Анкета Кијевског међународног института за социологију (КИИС) у марту показала је да се око 78 одсто људи противи одржавању избора током евентуалног примирја.

Већина сматра да избори могу да буду одржани тек после потпуног решења.

У међувремену, међутим, анкете су дале нешто другачије резултате.

У септембру је број противника одржавања избора пао на 63 одсто, а скочио је број оних који су за изборе током евентуалног примирја, уз безбедносне гаранције.

Зеленског притиска и све крупније корупционашке афере у врху власти, па и његових најбижих сарадника.

Зеленски се суочава са континуираним и све вец́им притиском Трампа да пристане на мировни споразум о окончању рата.

Амерички лидер позива Зеленског да уступи територију Русији.

Често сугерише да је еленски главна препрека миру.

Кремљ је саопштио да су Трампове „веома важне“ изјаве о Украјини, међу осталима и да ц́е Москва победити у рату и да ц́е Кијев морати да преда земљу, у складу са ставом Русије.

„У многим аспектима, по питању чланства у НАТО-у, по питању територија, по питању како Украјина губи земљу, то је у складу са нашим разумевањем“, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 12.10.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Свет, најновије вести »