Адвокат: Сви власници нелегалних објеката где постоји конкуренција права да поднесу пријаву

Сви власници нелегалних и неуписаних објеката требало би да поднесу пријаву Агенцији за просторно планирање и урбанизам Србије јер може неко други да се пријави и упише као власник, ако постоји "конкуренција" права на истој непокретности, изјавила је данас адвокат Гордана Михаиловић.

"Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима не дефинише услове и критеријуме на основу којих ће Агенција утврдити да је лице које се пријавило за неку непокретност и њен власник", рекла је Михаиловић за Бету.

Пријављивање 4,8 милиона нелегалних објеката по новом Закону о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретности почело је 8. децембра и трајаће 60 дана.

Држава, како је навела Михаиловић, има намеру да све нелегалне објекте укњижи и на тим објектима упише власника, па на евидентираним објектима на којима нико није пријавио власништво из необавештености, незнања, или због сиромаштва, држава ће уписати власника парцеле на којој је објекат подигнут, као власника и објекта, али може уписати и себе као власника и на овај начин одузети нечији дом.

По досадашњим законским решењима поступак легализације се, према њеним речима, покретао по пријави градитеља нелегалних објеката, а по Закону о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима поступак покреће држава која прво евидентира дигиталним путем све нелегалне непокретности, а онда даје прилику градитељима нелегалних објеката и лицима која су стекла ванкњижно власништво на тим објектима поклоном или куповином да себе пријаве као власника.

Евиденција објеката се, како је навела, врши из базе података добијене даљинским снимањем објеката, затим на основу података добијених од до сада надлежних органа у претходним поступцима легализације и озакоњења и од података добијених од Републичког геодетског завода (Катастра).

Додала је да власништво на објекту утврђује управни орган - Агенција за просторно планирање потврдом која представља управну радњу, на коју се по Закону о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима ускраћује правни лек који је за њу предвиђен Законом о општем управном поступку, а то је право на приговор.

Упис у Катастар непокретности се, према њеним речима, врши по службеној дужности, а не по пријави власника, преко Е-шалтера, без доношења посебног решења, без поштовања принципа приоритета уписа по редоследу подношења захтева или пријава од надлежног органа.

"За исправку пропуста и грешака, а могуће су када је у питању велики број објеката од 4,8 милиона, Закон предвиђа могућност обраћања суду, а опште је познато колико трају у Србији", рекла је Михаиловић.

Истакла је да је Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима најављен и усвојен као чаробно решење за градитеље нелегалних објеката, "што ни из близу није тако, јер садржи одредбе које су пре свега неуставне".

"Поједине одредбе су у супротности са постојећим базичним законима као што је Закон о основама својинско- правних односа, Закон о општем управном поступку, Закон о државном премеру и катастру, Закон о поступку уписа у катастар непокретности и катастар инфраструктуре", рекла је Михаиловић.

Предмет уписа власништва су објекти, делови објекта, изграђени супротно закону, без прибављеног решења о одобрењу за извођење радова (санација, реконструкција, адаптација, промена намене), објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године, објекти изграђени у време када није било прописано издавање грађевинске дозволе, а на којима није уписано право својине у катастру непокретности.

Такође предмет уписа су и стамбени објекти категорије "А" и "Б" (Правилник о класификацији објеката) и привредни објекти за које је издато решење о грађевинској дозволи, али је до дана ступања на снагу овог закона истекао законски рок за прибављање решења о употребној дозволи и објекти из евиденције о утврђеним променама на непокретностима које нису уписане у катастар непокретности.

Упис је предвиђен и за објекте без грађевинске дозволе и земљиште испод објекта или део земљишта на катастарској парцели на којој је објекат саграђен.

Услови за упис су да су објекти видљиви на сателитским и осталим снимцима или садржани у бази података Агенције за просторно планирање и урбанизам на основу ранијих пријава и на основу података из Републичког геодетског завода (Катастра) који је те објекте евидентирао у режиму држаоца са или без уписаног власника, или их је евидентирао као објекте са привременом дозволом, затим да су објекти изграђени на грађевинском земљишту, са изузетком да су изграђени и на пољопривредном или шумском, нарочито у сеоским подручјима.

Уколико су објекти изграђени у зони заштите јавног добра или војних комплекса урављач јавног добра мора да достави сагласност Агенцији.

Власницима нелегалних објеката, како је оценила Михаиловић, предстоји "ход по мукама", а први корак је пријава Агенцији за просторно планирање и урбанизам.

(Бета, 10.12.2025)