Уз раме са меркатима: Где су људи на природној табели моногамије

Када је реч о љубавном животу, људи су помало попут мерката, показало је истраживање током којег су стручњаци изучавали склоност моногамији код различитих животињских врста.

У том погледу човек је ближи овим друштвеним, крзненим мунгосима него његовим директним прецима приматима, показује „табела&qуот; моногамије коју су направили научници.

Утврдили су да је 66 одсто људи моногамно, што је изненађујуће висок проценат и далеко је већи у поређењу са шимпанзама и горилама.

Али, људи апсолутно нису врста најсклонија моногамији.

Та титула одлази калифорнијском мишу, глодару који са парнером ствара нераскидиву везу која траје до краја живота.

„Ако постоји Премијер лига у моногамији, људи на њеној табели стоје добро, док велика већина других сисара има далеко промискуитетнији љубавни живот&qуот;, каже Марк Дајбл са Универзитета Кембриџ.

У животињском свету, упаривање са партнером има различите форме, што је можда разлог због којег се оно другачије развијало код врста, између осталог и код човека.

Стручњаци предочавају више предности такозване друштвене моногамије, која поразумева да су партнери заједно током најмање једне сезоне парења, како би одгајали младунце и штитили се од природних непријатеља.

Дајбл се бавио неколицином људских друштава из различитих историјских епоха, рачунајући број апсолутних сродника, ондосно јединки које имају истог оца и исту мајку.

Поредио их је са полубраћом и полусестрама, које имају истог само једног родитеља, али не и обоје.

Исте податке извлачио је за више од 30 других сисара, међу којима су они које одликује моногамија и оних који немају ту одлику.

Чак 66 одсто људских сродника има исте родитеље, што је мало више од мерката (60 одсто) и нешто мање од даброва (73 одсто).

Истовремено, наши најближи животињски преци су на дну табеле - планинске гориле су на шест одсто, а шимпанзе на тек четири одсто, колико има апсолутних сродника и међу делфинима.

На последњем месту ове табеле је шкотска раса овце соај.

Женке ове овце се паре са више мужјака, а само 0,6 одсто сродника имају исте родитеље.

На врху је калифорнијски миш, раса код које сви сродници имају иста оба родитеља.

• Јесу ли људи по природи моногамни
• Верујете ли у моногамију
• И у добру и у злу: Породица лабудова са Саве чека да се мама опорави

Иако смо по овом питању блиски меркатима и дабровима, то не значи да су наша друштва слична - људско друштво се прилично разликује.

„Иако је удео потпуних сродника код људи најсличнији дабровима и меркатима, друштвени систем који запажамо код људи је далеко другачији од њиховог&qуот;, каже Дајбл.

„Већина ових врста живе у групама попут колонија или у изолованим паровима који се крећу заједно.

„Код људи је то знатно другачије. Ми живимо у групама са више мушкараца или више жена, у којима имамо те моногамне подгрупе&qуот;, додаје.

Резултати ове студије су још један део слагалице потребан за разумевање порекла моногамног понашања људи, сматра Кит Опи, научник са Универзитета Бристол, који је учествовао у истраживању.

„Ови подаци нам јасно показују да су људи моногамни, независно од времена и простора у којем су живели.

„Наше друштво је далеко сличније заједницама шимпанзи или бонобоа, само смо кренули другим путем када су партнерски односи у питању&qуот;, објашњава.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Емоционално неверство: Флертовање које угрожава парове
• Има ли предности у одбацивању моногамије
• Животиње које су се промениле због блискости са људима
• Инцест и Хабзбурзи - вилица открила тајну најмоћније династије у Европи

(ББЦ Невс, 12.10.2025)