Уз раме са меркатима: Где су људи на природној табели моногамије
Када је моногамија у питању, људи су сличнији дабровима и меркатима него шимпанзама и горилама.
Када је реч о љубавном животу, људи су помало попут мерката, показало је истраживање током којег су стручњаци изучавали склоност моногамији код различитих животињских врста.
У том погледу човек је ближи овим друштвеним, крзненим мунгосима него његовим директним прецима приматима, показује „табела&qуот; моногамије коју су направили научници.
Утврдили су да је 66 одсто људи моногамно, што је изненађујуће висок проценат и далеко је већи у поређењу са шимпанзама и горилама.
Али, људи апсолутно нису врста најсклонија моногамији.
Та титула одлази калифорнијском мишу, глодару који са парнером ствара нераскидиву везу која траје до краја живота.
„Ако постоји Премијер лига у моногамији, људи на њеној табели стоје добро, док велика већина других сисара има далеко промискуитетнији љубавни живот&qуот;, каже Марк Дајбл са Универзитета Кембриџ.
У животињском свету, упаривање са партнером има различите форме, што је можда разлог због којег се оно другачије развијало код врста, између осталог и код човека.
Стручњаци предочавају више предности такозване друштвене моногамије, која поразумева да су партнери заједно током најмање једне сезоне парења, како би одгајали младунце и штитили се од природних непријатеља.
Дајбл се бавио неколицином људских друштава из различитих историјских епоха, рачунајући број апсолутних сродника, ондосно јединки које имају истог оца и исту мајку.
Поредио их је са полубраћом и полусестрама, које имају истог само једног родитеља, али не и обоје.
Исте податке извлачио је за више од 30 других сисара, међу којима су они које одликује моногамија и оних који немају ту одлику.
Чак 66 одсто људских сродника има исте родитеље, што је мало више од мерката (60 одсто) и нешто мање од даброва (73 одсто).
Истовремено, наши најближи животињски преци су на дну табеле - планинске гориле су на шест одсто, а шимпанзе на тек четири одсто, колико има апсолутних сродника и међу делфинима.
На последњем месту ове табеле је шкотска раса овце соај.
Женке ове овце се паре са више мужјака, а само 0,6 одсто сродника имају исте родитеље.
На врху је калифорнијски миш, раса код које сви сродници имају иста оба родитеља.
- Јесу ли људи по природи моногамни
- Верујете ли у моногамију
- И у добру и у злу: Породица лабудова са Саве чека да се мама опорави
Иако смо по овом питању блиски меркатима и дабровима, то не значи да су наша друштва слична - људско друштво се прилично разликује.
„Иако је удео потпуних сродника код људи најсличнији дабровима и меркатима, друштвени систем који запажамо код људи је далеко другачији од њиховог&qуот;, каже Дајбл.
„Већина ових врста живе у групама попут колонија или у изолованим паровима који се крећу заједно.
„Код људи је то знатно другачије. Ми живимо у групама са више мушкараца или више жена, у којима имамо те моногамне подгрупе&qуот;, додаје.
Резултати ове студије су још један део слагалице потребан за разумевање порекла моногамног понашања људи, сматра Кит Опи, научник са Универзитета Бристол, који је учествовао у истраживању.
„Ови подаци нам јасно показују да су људи моногамни, независно од времена и простора у којем су живели.
„Наше друштво је далеко сличније заједницама шимпанзи или бонобоа, само смо кренули другим путем када су партнерски односи у питању&qуот;, објашњава.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Емоционално неверство: Флертовање које угрожава парове
- Има ли предности у одбацивању моногамије
- Животиње које су се промениле због блискости са људима
- Инцест и Хабзбурзи - вилица открила тајну најмоћније династије у Европи
(ББЦ Невс, 12.10.2025)

















