Архитекта: Урбанистичко планирање препустити одговорним људима из струке

Бета пре 21 дана

Архитекта Владимир Лојаница изјавио је да разуме бојазан и могући отпор према новом Просторном плану и инвестицији на подручју београдског насеља Филмски град на Чукарици али да је једини начин да се врати поверење јесте да посао урбанистичког планирања буде препуштен одговорним људима из струке који ће водити рачуна о јавном интересу.

"То је и пут ка опоравку нашег друштва генерално, не само у области архитектуре, већ и у другим областима изложеним корупцији и партократији", рекао је Лојаница у интервјуу за Време поводом одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене за део београдске општине Чукарица, између улица Благоја Паровића, Кнеза Вишеслава, Милоја Закића и Владимира Роловића.

Израда плана поверена је архитектонском студију Проаспект из Београда, који предводи Лојаница, истом тиму чији је рад овог јуна добио прву награду на отвореном конкурсу за програмско-просторни концепт урбане и пејзажне ревитализације тог подручја.

Лојаница је рекао да је конкурсно решење већ прошло најстрожу форму јавног и стручног вредновања и да је обезбеђен континуитет у спровеђењу ауторског концепта, односно да је избегнуто "превођење" идеје које у пракси често доводи до погрешних интерпретација или чак потпуног преобликовања.

"Ради се о подручју које се налази преко пута заштићеног подручја шуме Кошутњак. Осим тога, мислим да је потпуно логично да територија која обухвата објекте важних републичких институција као што су Југословенска кинотека, Факултет физичке културе, Министарство одбране, РТС, буде уређена планским актом који ће усвојити Влада. Статус пројекта од републичког значаја обезбеђује већу транспарентност и правну сигурност. Тај план мора да буде одраз наше тежње за савременом и еколошки освешћеном ревитализацијом тог простора, а не изговор за максимализацију изграђене квадратуре", рекао је он.

Лојаница је рекао да је кључна полазна тачка да ће будућа градња на том подручју бити реализована на темељима постојећих објеката, без заузимања нових природних површина.

"Награђено решење почива на принципу отвореног урбаног модула - мрежи јавних зелених коридора и тргова који продиру у дубину простора и стварају непрекинуту везу ка Кошутњаку. Сви објекти Авала филма са културно-историјском или архитектонском вредношћу биће сачувани и пренамењени, док је уклањање предвиђено само за руиниране и привремене структуре без вредности. Нова градња планирана је уз ободне саобраћајнице, док се средишњи део отвара као јавни пејзажни парк. Важно је нагласити и да неће бити посечено ниједно витално дрво. Сва здрава стабла биће очувана и интегрисана у простор", рекао је Лојаница.

Архитекта је додао да ће један од фокуса Просторног плана бити очување културно-историјских вредности.

"Планом неће бити предвиђено рушење објеката који представљају културно-историјско наслеђе. Најзначајнији објекти некадашњег студијског комплекса биће заштиц́ени и пажљиво пренамењени. Велики атељеи, тон-студији, зграда управе и складишта декора трансформисаће се у савремене филмске капацитете, музеј филма, едукативне просторе и хаб за креативне индустрије. Циљ је да филмско наслеђе овог простора не постане статичан музеј, већ да се живот и активност и меморија везана за ово подручје очувају у подједнакој мери као и грађевине. Биће уклоњени једино објекти који су привременог карактера, који су руинирани или процењени као небезбедни", додао је.

Он је додао да на први поглед делује да ако сво дрвеће остане, неће бити места за градњу, али да је заправо могуће истовремено очувати постојеће зеленило и развити нову урбану структуру, јер се читав пројекат заснива на идеји ревитализације већ изграђеног и девастираног подручја, а не на заузимању нових природних површина.

"Позиционирање нових објеката ослања се на постојеће путеве и контуре објеката Авала филма, тако да се градња не уводи у делове нетакнутог зеленила. Зграде се распоређују између крошњи, са могућношћу подизања приземља, већим повлачењима и интеграцијом вегетације у атријуме. Резултат је двострука добит: повећана ефикасност коришћења простора и очување снажног пејзажног идентитета који тај део Чукарице чини јединственим", навео је он.

(Бета, 11.12.2025)

Повезане вести »

Друштво, најновије вести »