Večita trka rasta plata i cena hrane – može li kućni budžet da izađe kao pobednik
RTS pre 10 sati
Hrana u Evropi nikada nije bila skuplja – ali ni razlike među zemljama nisu bile veće. Dok u pojedinim državama osnovne namirnice ostaju relativno pristupačne, u drugima one ozbiljno opterećuju kućni budžet. U Srbiji građani sve češće plaćaju cene koje liče na evropske, dok im primanja ne prate taj trend. Za ekonomije u razvoju karakteristično je da se mnogo troši na hranu, a tamo gde je potražnja najveća, tu cene rastu najbrže, kaže za RTS urednica časopisa "Ekonometar" i "Biznis" Radojka Nikolić. Cene
Značajan udeo u troškovima domaćinstava u Evropi čini hrana – u proseku oko 11,9 odsto ukupne potrošnje u EU, dok u nekim zemljama, poput Rumunije, taj udeo dostiže i 20 procenata. Cene hrane se značajno razlikuju širom Evrope. Ako se prosečnoj evropskoj korpi hrane, poređenja radi, dodeli vrednost 100, u nekim državama ona košta više od 160 – na primer, u Švajcarskoj. Nešto jeftinije je na Islandu – 146, u Norveškoj – 131, Luksemburgu – 126, Danskoj – 119. Čak i
