EU odobrila zajam Kijevu od 90 milijardi evra, neće koristiti rusku imovinu

Lideri Evropske unije postigli su dogovor o finansijskoj pomoći Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi dolara.

Međutim, nisu postigli dogovor o korišćenju zamrznute ruske imovine.

Sporazum, koji će prema rečima evropskih zvaničnika, zadovoljiti vojne i ekonomske potrebe Ukrajine u naredne dve godine, usledio je posle više od dana razgovora na samitu u Briselu.

„Obavezali smo se, ispunili smo“, napisao je na društvenoj mreži Iks Antonio Kosta, predsednik Evropskog saveta, dok je objavljivao sporazum o obezbeđivanju kredita podržanog zajedničkim budžetom bloka.

Vladimir Zelenski, ukrajinski predsednik, pozvao je evropske lidere da iskoriste 200 milijardi evra zamrznute ruske imovine, ali Belgija, gde je najveći deo gotovine, zahtevala je garancije o podeli odgovornosti.

Lideri EU izbegli su „haos i podele“ odlukom da Ukrajini obezbede zajam pozajmljivanjem gotovine umesto korišćenja zamrznute ruske imovine, poručio je Bart De Vever, belgijski premijer 19. decembra.

„Ostali smo ujedinjeni“, dodao je De Vever.

Ukrajina bi mogla da ostane bez novca kroz nekoliko meseci, a Zelenski je upozorio da bi bez finansijske injekcije Kijev „morao da smanji proizvodnju dronova“.

EU procenjuje da je Ukrajini potrebno dodatnih 135 milijardi evra da bi opstala u naredne dve godine, a kriza sa gotovinom trebalo bi da počne u aprilu 2026.

Konačna odluka o zajmu „šalje jasan signal“ Putinu, poručio je Fridrih Merc, nemački kancelar, jedan od zagovornika korišćenja ruske imovine.

Rusija je upozorila EU lidere da ne koriste njen novac, ali je Donald Tusk, poljski premijer, rekao da treba „da budu iznad situacije“.

Sporazum o kreditu postignut u Briselu nudi Kijevu očajnički potrebnu pomoć u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp insistira da se što pre postigne dogovor o okončanju rata koji je Rusija pokrenula.

Američki i ruski zvaničnici trebalo bi da se sastanu u Majamiju 20. i 21. decembra kako bi nastavili dalje razgovore o mirovnom planu, rekao je zvaničnik Bele kuće za agenciju Frans pres.

U Majamiju bi Kiril Dimitrijev, izaslanik Kremlja, trebalo da razgovora sa Trampovim izaslanikom Stivom Vitkofovom i Džaredom Kušnerom.

Zelenski je u međuvremenu najavio da će ukrajinska i američka delegacija imati nove razgovore 19. i 20. decembra u Sjedinjenim Državama.

Želi, kako kaže, da Vašington pruži više detalja o garancijama koje bi mogao da ponudi kako bi zaštitio Ukrajinu od još jedne invazije.

Emanuel Makron, francuski predsednik, izjavio je ranije da veruje da bi bilo „korisno“ da Evropa obnovi pregovore sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

„Verujem da je u našem interesu kako Evropljana, tako i Ukrajinaca da pronađemo pravi okvir kako bi se ponovo pokrenula diskusija“, rekao je.

Evropljani bi trebalo da pronađu načine kako da do toga dođe „u narednim nedeljama“, dodao je.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Zamrznuta ruska imovina: Šta hoće EU i zašto se Belgija protivi
• Mirovni plan za Ukrajinu: 'Problem je rusko otimanje teritorija', kaže Zelenski
• Mirovni pregovori o Ukrajini: Ključna pitanja bez odgovora
• Lideri EU odobrili paket podrške Ukrajini od 50 milijardi evra
• Šta obustavljanje američke vojne pomoći znači za Ukrajinu
• G7: Ukrajini 50 milijardi dolara od zamrznute imovine Rusije, Moskva poručuje: „Odgovor će boleti"

(BBC News, 12.19.2025)