Reči koje ne smete koristiti na internetu

Autori sadržaja kažu da njihovo iskustvo pokazuje da kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže cenzurišu neke reči, kompanije tvrde da to nije tako.

BBC News pre 7 sati | Tomas Džermejn - BBC

Postoji tajni spisak reči koje ne smete da izgovarate na društvenim mrežama ili se čini da svi tako misle.

Možda ste primetili da ljudi izbegavaju određene reči na društvenim mrežama.

Reći će „beživotni" (unalived) umesto „ubijeni".

Pištolji su „puce" (pew pews).

Odrasli ljudi imaju „segs" umesto seksa.

Korisnici društvenih mreža prvi priznaju da zbog toga zvuče smešno.

Ali mnogi smatraju da nemaju drugog izbora.

Algogovor (Algospeak), kako se često naziva, čitav je kodeks reči izgrađen oko ideje da algoritmovi zakopaju sadržaj koji koriste zabranjene reči ili izraze - da bi pojačali političke ciljeve kompanija u čijem su vlasništvu društvene mreže, ili da bi dezinfikovali fidove za oglašivače.

Tehnološka industrija se zaklinje da je to netačno.

„Jutjub nema spisak zabranjenih ili ograničenih reči.

„Naša politika odražava naše uverenje da je kontekst važan i da reči mogu da imaju različita značenja i namere. Efikasnost ovog slojevitog pristupa očigledna je po raznolikosti naših tema, glasova i perspektiva koje možete videti na čitavom Jutjubu" kaže But Bulvinkl, portparol Jutjuba za BBC.

Meta i TikTok tvrde istu stvar: mi to nikad ne radimo, to je mit.

Istina je, međutim, komplikovanija od toga.

Istorija je prepuna primera kada su društvene mreže u tišini uticle na to koji sadržaj raste a koji da pada, ponekad na načine koji su u suprotnosti sa njihovim tvrdnjama o transparentnosti i neutralnosti.

Čak i kad se ne svodi na pojedinačne reči, eksperti kažu da tehnološki giganti intervenišu da u tišini zauzdaju neki materijal.

Problem je što nikada ne znate zašto je neka vaša objava omanula.

Da li ste rekli nešto što je uznemirilo algoritme ili ste samo snimili loš video?

Ova dvosmislenost je podstakla široko rasprostranjen režim auto-cenzure.

Rezultat je taj da ljudi govore o ozbiljnim temama luckastim jezikom.

Ali kad se radi o ekstremima, neki korisnici koji žele da postanu viralni potpuno izbegavaju neke teme.

U svetu u kom su društvene mreže glavni izvor vesti i informacija za sve veći procenat javnosti, to bi moglo da znači da postoje neke ideje za koje ljudi nikada ne čuju.

Ostrvljanin

Samo pitajte Aleksa Perlmana.

On ima milione pratilaca na TikToku, Instagramu i Jutjubu, a poznat je po komičnom sadržaju i oštrim političkim stavovima.

Algoritamska cenzura je konstantna pojava, kaže on.

„Da krenem samo od TikToka, retko izgovaram reč 'Jutjub'.

„Makar prema mom iskustvu, ako gledam analitiku, kad kažem nešto kao što je 'posetite moj Jutjub kanal', taj video će propasti", kaže Perlman.

I nije usamljen u tome.

Ovo iskustvo navelo je Perlmana i druge kreatore da pretpostave da TikTok ne želi da šalje ljude konkurentu i samo će vas srušiti zato što to predlažete.

(TikTok, tvrdi da to ne radi.)

Ali, ponekad, kaže Perlman, ima primera koji mogu još više da uznemire.

Perlman je snimio mnogo videa o Džefriju Epstinu u središtu kontroverzi oko moćnih ličnosti iz poslovnog sveta i politike.

Ali u avgustu prošle godine, primetio je nešto neobično.

„To je bilo baš u vreme kad su tekstovi o Epstinu eksplodirali svuda..

„Odjednom, više snimaka o Epstinu mi je bilo sklonjeno sa TikToka u istom danu", kaže.

Isti snimci nisu bili taknuti na Instagramu i Jutjubu, ali su prekršili neko pravilo na TikToku koje nije mogao da razume.

„Nije da su došli i podvukli rečenicu koja je prekršila smernice. Ostave vas da pokušate da razlučite šta vam govori crna kutija."

Perlman kaže da su njegove molbe bile odbijene, a TikTok je ostavio „opomene" na njegovom nalogu, koje ugrožavaju vašu sposobnost da zarađujete novac na aplikaciji.

„Ubrzo posle toga, počeli smo da viđamo manje naloga velikih imena kako govore direktno o Epstinu", kaže on.

Izgledalo je kao da su i drugi autori imali slične probleme i da su pokušavali da zadovolje algoritme, kaže Pelman.

On nije prestao da pravi video snimke o Epstinu, ali se Perlman oprobao sa drugačijom strategijom.

„Počeo sam da govorim o njemu šifrovanim jezikom, nazivajući ga 'Ostrvljaninom'", kaže on, referišući se na Epsteinovo ozloglašeno privatno ostrvo.

„Problem sa šifrovanim jezikom je što veliki deo publike neće znati o kome govorite", dodaje.

Razgovarao sam telefonski sa portparolom TikToka.

On nije komentarisao Perlmanov problem sa Epstinom i odbio je da govori u zvaničnom svojstvu.

Ali mi je poslao neke povratne informacije.

Ukratko, TikTok tvrdi da je to zabluda koja ne odražava kako ova platforma stvarno funkcioniše.

TikTok, Meta i Jutjub kažu da su algoritmi koji kontrolišufid složeni, isprepleteni sistemi koji koriste milijarde podataka da bi ponudlili sadržaj koji će biti zadovoljavajući korisnicima.

I sva tri objavljuju informacije koje objašnjavaju kako ti sistemi funkcionišu.

TikTok, na primer, kaže da zasniva preporuke na predviđanjima verovatnoće da svaki pojedinačnj korisnik ima interakciju sa nekim videom.

Kompanije kažu da uklanjaju ili potiskuju objave, ali samo kad taj sadržaj krši jasno naznačene smernice, osmišljene tako da dovedu u ravnotežu bezbednost sa slobodom izražavanja.

TikTok, Meta i Jutjub kažu da uvek obaveštavaju korisnike o ovim odlukama i svi redovno objavljuju izveštaje o transparentnosti sa detaljima o ovim odlukama o moderiranju.

U praksi, međutim, platforme društvenih mreža iznova petljaju sa tim koji se glasovi pojačavaju, a koji zakopavaju, kontradiktorno retorici o otvorenosti i fer pleju, prema istragama BBC-ja, zastupničkih grupa, istraživača i drugih informativnih medija.

Odvojene istrage BBC-ja i Hjuman rajts voča pokazale su da su Fejsbuk i Instagram sistematski ograničavali palestinske korisnike i sadržaj koji podržava palestinska ljudska prava u nedeljama posle napada Hamasa od 7. oktobra na Izrael.

Portparol Mete rekao je za BBC da kompanija pravi „greške", ali je svaka implikacija da namerno potiskuje određene glasove „kategorički netačna".

Procureli dokumenti iz 2019. godine pokazuju da je TikTok dao instrukcije moderatorima da potiskuju sadržaje korisnika koji su „ružni, siromašni, sa invaliditetom ili LGBTQ+" zato što ovaj materijal stvara „manje glamurozno i privlačno" okruženje.

U ono vreme, TikTok je rekao da je ova praksa mera nasilja koja više nije na snazi.

Ista curenja dokumenata pokazuju da je politika TikToka zabranila „kontroverzne" strimove uživo kad korisnici kritikuje vlade, mada je TikTok rekao da ta politika „nije namenjena američkom tržištu".

TikTok je 2023. godine priznao da je imao tajno dugme za „zagrevanje" koje je koristio da učini da unapred odabrani snimci postanu viralni, što je alatka koja je navodno korišćena za umiljavanje poslovnim partnerima i ponekad je bila zloupotrebljavana od zaposlenih.

TikTok nije odgovorio na moje pitanje da li se ova praksa i dalje koristi.

„E, pa ako imaju dugme za zagrevanje, onda sigurno imaju i dugme za hlađenje.

„To jednostavno logički zaključak", kaže Perlman.

Jutjub se suočio sa sličnim kontroverzama.

Grupa LGBTQ+ autora tužila je Jutjub 2019. godine, tvrdeći da je kompanija „demonetizovala" video snimke koji su sadržali reči kao što su „gej" ili „trans".

Sudska tužba je bila odbačena, a Jutjub kaže da nikad nije imao politiku koja zabranjuje ili demonetizuje sadržaj koji ima veze sa LGBTQ+.

Muzički festival koji ne postoji

Kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže zaista stavljaju palčeve na tas vage, a u nekim slučaju to rado i saopšte.

TikTok, na primer, ima veliki broj internet stranica koje detaljno objašnjavaju njegov sistem preporučivanja.

Kompanija kaže da je posvećena „održavanju neutralnosti sadržaja ili, drugim rečima, sistem preporučivanja je osmišljen tako da bude inkluzivan prema svim zajednicama i nepristrasan prema sadržaju koji preporučuje".

Međutim, neki video snimci nisu stvoreni jednaki.

Kompanija kaže da je vaš fid takođe osmišljen tako da „poštuje lokalne kontekste i kulturne norme" da „omogućuje bezbedno iskustvo za široku publiku, i posebno tinejdžere".

Problem je što je politika koja upravlja društvenim mrežama gruba i uglavnom nevidljiva, kaže Sara T. Roberts, profesorka i direktorka Centra za istragu interneta pri Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu (UCLA).

Ljudi retko znaju gde su postavljene granice, kaže Roberts, ili kada platforme tiho guraju neke objave u prvi plan, a neke druge van vidokruga.

„To je instrumentalizacija pravila koja na prvi pogled zbunjuju, a čak i kad čovek ode dublje, nemaju mnogo smisla običnim ljudima.

„Ljudi smišljaju svakakve narodne legende u kontekstu te prozirnosti", kaže-

Nastanak mehanizama za zaobilaženje pravila, stvarnih ili zamišljenih, naprosto postaje deo kulture, veruje ona.

To može da odvede stvari u neobičnom pravcu.

U avgustu 2025. godine, hiljade korisnika društvenih mreža pojavila se na društvenim mrežama da bi pisalo o novom muzičkom festivalu u Los Anđelesu.

Ljudi su se oduševljavali scenskim nastupom Sabrine Karpenter i uživali u pričama o njenoj rasveti.

Ali festival nije postojao.

Karpenter nije nastupala.

Sve je bila laž, a trebalo je to vi da znate.

Tog meseca, izbile su masovne demonstracije širom SAD zbog racija Američke imigracione i carinske službe (ICE).

Mnogi su bili uvereni da tehnološke kompanije kriju te vesti.

„Muzički festival" je bio algogovor, šifra koja je nikla spontano i raširila se dok su ljudi komunicirali jedva prikrivenim jezikom kako bi prevarili algoritme.

„Mi smo u Los Anđelesu, u Kaliforniji, u ovom trenutku gde se upravo održava muzički festival", rekao je autor sadržaja Džoni Palmadesa u TikTok videu, naglašavajući te reči kao neku vrstu namigivanja gledaocima.

Razuzdana masa demonstranata marširala je iza njega, skandirajući i mašući transparentima.

„Da, moramo to da zovemo 'muzičkim festivalom' da bismo bili sigurni da vam algoritam prikazuje ovaj predivan koncert.

„Inače, rizikujemo da video bude uklonjen", rekao je Palmadesa na snimku.

A evo šta je najčudnije od svega, uopšte nije bilo dokaza da društvene mreže zapravo suzbijaju vesti o protestima, ukazuje lingvista Adam Aleksić, autor knjige Algogovor: Kako društvene mreže transformišu budućnost jezika.

„Istina je, TikTok će sprečiti gomilanje izričito političkog sadržaja na jednom mestu, ali oni generalno gledano dozvoljavaju reportaže o protestima

„Umesto toga, stvar sa 'muzičkim festivalom' je započela zato što su ljudi pravili hiperkorekcije jer nisu bili sigurni šta će algoritam cenzurisati a šta neće", dodaje.

Da ironija bude veća, korišćenje izraza „musički festival" navelo je ljude da učestvuju u ovim video snimcima zato što su želeli da se osećaju kao da su deo ekipe, što je učinilo snimke još viralnijim, veruje Aleksić.

Zato što su video snimci o „muzičkom estivalu" bili popularniji od običnih videa o protestima, to je ubedilo ljude da je cenzura stvarna.

Istraživači nazivaju ovu pojavu „algoritamska uobrazilja".

Ljudi menjaju ponašanje u reakciji na uverenja o tome kako funkcionišu algoritmi društvenih mreža.

Bilo da su ta uverenja tačna ili ne, ovo ponašanja korisnika na kraju završi tako što oblikuje same algoritme.

Da li je sve u našim glavama?

Algogovor nije ništa novo.

Možete naći pregršt videa o Epstinu, Gazi i dugi spisak drugih kontroverznih tema.

A ako je TikTok zaista želeo da ograniči broj videa o ubistvima, zar ne bi potisnuo i reč „beživotno" takođe?

„Niko od nas ne zna šta funkcioniše, a šta ne, mi samo bacamo sve što imamo na zid da bismo videli šta će se zalepiti za njega", kaže Ariana Jasmina Afšar, popularna autorka sadržaja koja se bavi aktivizmom.

To ne znači da kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže ne igraju ulogu u oblikovanju javne rasprave.

Između 2023. i 2025. godine, Meta je otvoreno gušila politčki sadržaj.

To je bilo pre nego što je preokrenula pravila posle druge inauguracije američkog predsednika Donalda Trampa.

Tokom tog perioda, nije nezamislivo da je korišćenje efektivno prikrivenog jezika mogao da prevari algoritam osmišljen da zakopa vaša politička tumačenja.

Afšar je bila jedna od mnogih koja je objavila video o protestima muzičkog festivala.

Da li su šifrovane reči činile razliku?

„Nemam pojma", kaže ona.

Afšar ne sumnja da se društvene mreže upliću u objave o kontroverznim temama.

Ona kaže da je iskusila to iz prve ruke, a u nekim slučajevima, Afšar je sigurna da joj je algogovor pomogao da izbegne cenzuru.

S druge strane, ona priznaje da je njen uspeh dokaz da kompanije koje vode društvene mreže dozvoljavaju toj istoj političkoj kontroverzi da cveta.

Predstavnik iz Instagrama ju je kontaktirao prošle godine da bi joj čestitao na uspehi i ponudio joj strategije kako bi imala još više uspeha na platformi, dodaje ona.

Portparol Mete je potvrdio da Instagram stupa u kontakt sa autorima da bi im pomogao.

„To se stvarno dešava", ali je teško razdvojiti činjenice, a hirovi tehnoloških giganata su nejasni i stalno se menjaju, dodaje.

„Zaista me zbunjuju, da budem potpuno iskrena prema vama", kaže.

Ako želite da razumete šta se stvarno dešava, ključ je u hvatanju u koštac s onim što društvene mreže žele da postignu, kaže Roberts, profesorki sa UCLA.

Suština nije u politici, već u novcu, dodaje ona.

Kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže zarađuju novac od oglašavanja.

Na kraju, to znači da je njihov cilj da prave aplikacije koje mnogo ljudi želi da koristi, da ih ispune sadržajem koji čini oglašivače da se osećaju prijatno i da rade šta god da je potrebno da spreče regulatore vlada da ih ometaju u tome, kaže Roberts.

Svaka promena algoritma i svaka odluka o moderaciji sadržaja svodi se na taj motiv u vezi sa profitom.

Kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže kažu da je cilj napora njihovih preporuka i moderacija da stvore bezbedno i prijemčivo okruženje za njihove korisnike.

„I istina je da se najveći deo vremena interesi moderacija sadržaja poklapaju sa najboljim interesima ogromne većine korisnika. Ali ako i kada moraju da odstupaju od njih, oni to i čine", kaže Roberts.

„Ako su ljudi nezadovoljni aspektima našeg građanskog života, da li je najbolji način da se to izrazi da se samo izađe sa platformi koje zarađuju na tom nezadovoljstvu i frustraciji?.

„Mislim da moramo da počnemo da se bavimo, kao društvo, pitanjem da li je ovo najbolji način za društveno angažovanje", objašnjava ona.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk