Glavne teme predizborne kampanje na Kosovu dijalog sa Beogradom i ekonomska pitanja

Dijalog Kosova i Srbije i ekonomska pitanja su glavne teme predizborne kampanje za kosovske vanredne parlamentarne izbore koji se održavaju sutra.Dijalog sa Srbijom je jedna od najosetljivijih političkih tema i partije imaju različite stavove u pogledu načina vođenja i sadržaja ovog procesa.

Istovremeno dijalog ostaje arena političkih rivalstava, u kojoj nedostatak unutrašnjeg konsenzusa na Kosovu nastavlja da slabi njegovu pregovaračku poziciju u odnosu na Srbiju i međunarodne posrednike.

Dijalog predstavlja složen proces političke i pravne normalizacije, koji odražava duboke podele unutar kosovskog političkog spektra.

Partijski pristupi dijalogu razlikuju se prvenstveno u pogledu metodologije i granica kompromisa, više nego u pogledu konačnog cilja očekivanog na Kosovu – uzajamnog priznanja dve države.

Pokret Samoopredeljenje artikuliše suverenistički diskurs, ocenjuju dijalog kao ravnopravan proces dve države.

Ovaj pristup karakteriše skepticizam prema ranijim sporazumima i otpor rešenjima koja proizvode institucionalne asimetrije.

Nasuprot tome, partije poput Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova podržavaju pragmatičan i međunarodno koordinisan pristup, posmatrajući dijalog kao instrument za konsolidaciju međunarodnog subjektiviteta Kosova.

Ovi politički subjekti naglašavaju značaj institucionalnog kontinuiteta i poštovanja postignutih sporazuma, uz ogradu da neće sprovesti sporazume koji mogu biti u suprotnosti sa Ustavom Kosova.

Alijansa za budućnost Kosova obećava da će ispuniti sve obaveze preuzete dosadašnjim sporazumima, ali insistirajući i uslovljavajući učešće u dijalogu strogim očuvanjem teritorijalnog i funkcionalnog integriteta kosovske države.

Razlike među ekonomskim programima koji su predstavljeni tokom predizborne kampanje bez sumnje odražavaju različite vizije razvoja Kosova, čineći ekonomiju jednim od ključnih polja političke konkurencije na ovim izborima.

Pokret Samoopredeljenje (PS) teži socijalnoj pravdi i snažnoj ulozi države, dok se Demokratska partija Kosova (DPK) fokusira na ekonomski rast kroz investicije i infrastrukturu.

Kao stranka desnog centra, Demokratski savez Kosova (DSK) promoviše stabilnost i uravnoteženu tržišnu ekonomiju, dok Alijansa za budućnost Kosova (ABK) naglašava eksploataciju resursa i smanjenje fiskalnog opterećenja.

PS se zalaže za socijalnu ekonomiju i aktivnu ulogu države.

Ona je svoj ekonomski program izgradila na principu državne intervencije u ekonomiji i jačanja javnog sektora, fokusirajući se na povećanje minimalne plate, podršku domaćoj proizvodnji, subvencionisanje poljoprivrede i socijalne šeme za porodice sa niskim prihodima.

Cilj tog programa je socijalna ravnopravnost i zaštita osetljivih slojeva društva, a kritikovan je zbog rizika od usporavanja privatnih investicija i povećane zavisnosti od državnog budžeta.

DPK se zalaže za ekonomski razvoj kroz kapitalne projekte, ulaganja u infrastrukturu i stvaranje povoljnije poslovne klime.

U fokusu programa su fiskalne olakšice za privatni sektor, podrška stranim investicijama, razvoj energetskog i industrijskog sektora.

Posebno ističe ulogu javno-privatnog partnerstva kao mehanizma za ekonomski rast i zapošljavanje.

Program je atraktivan za poslovnu zajednicu i investitore, ali se suočava sa skepticizmom zbog ranijih iskustava u upravljanju velikim projektima i pitanja transparentnosti.

DSK se zalaže za uravnoteženiju poziciju, promovišući slobodnu tržišnu ekonomiju u kombinaciji sa održivim socijalnim politikama.

Ključne tačke programa su fiskalna stabilnost, podrška malim i srednjim preduzećima, ulaganja u obrazovanje i zdravstvo kao osnovu dugoročnog razvoja.

U programu DSK naglašava značaj pažljivog upravljanja javnim finansijama i izbegavanja ekonomskog populizma.

Program se smatra realističnim i održivim, ali je kritikovan zbog nedostatka velikih razvojnih projekata koji bi omogućili brži ekonomski rast.

ABK je orijentisana na ekonomski razvoj sa fokusom na prirodne resurse, posebno u sektoru energetike i rudarstva, kao pokretača ekonomskog razvoja.

I oni se u programu zalažu za smanjenje poreza za preduzeća, podršku privatnom sektoru, povećanje ulaganja u energetiku i stratešku infrastrukturu.

ABK je zagovornica ideje da država stvara uslove za razvoj, ali se minimalno meša u tržište.

Sve stranke poseban akcenat daju socijalnim pitanjima, povećanju plata, penzija i socijalne pomoći.

(Beta, 27.12.2025)