Кад је Картер срео Кима - и спречио нуклеарни рат

Пре више од три деценије, свет се налазио на ивици нуклеарног обрачуна - све док се Џими Картер није обрео у Северној Кореји.

У јуну 1994. године, бивши амерички председник стигао је на преговоре у Пјонгјанг са тадашњим лидером Кимом Илом Сунгом.

Био је то до тада невиђен догађај, први пут да је неки бивши или актуелни амерички председник дошао у посету овој земљи.

Био је и изузетан чин личне интервенције, за који многи верују да је за длаку успео да спречи рат између САД и Северне Кореје који је могао да однесе милионе живота.

И довео је до периода веће интеракције између Пјонгјанга и Запада.

Све се то вероватно не би десило без низа дипломатских шаховских потеза Џимија Картера, који је 29. децембра 2024. умро у 100. години.

„Ким Ил Сунг и Бил Клинтон су се тетурали ка сукобу, а Картер је ускочио у процеп, успешно пронашавши пут за испреговарано решење пат-позиције&qуот;, рекао је за ББЦ стручњак за Северну Кореју Џон Делури, са Универзитета Јонсеи.

Почетком 1994. године, напетости су биле високе између Вашингтона и Пјонгјанга, док су званичници покушавали преговорима да дођу до укидања севернокорејског нуклеарног програма.

Америчке обавештајне службе сумњале су да је, упркос текућим преговорима, Северна Кореја можда у тајности развијала нуклеарно наоружање.

Потом је, у запањујућем саопштењу, Северна Кореја обелоданила да је почела да повлачи хиљаде шипки за гориво из нуклеарног реактора Јонгбјон за прераду.

То је било кршење ранијег споразума са САД према ком је такав потез захтевао присуство инспектора из Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), надзорног тела за нуклеарна питања.

Северна Кореја је такође најавила повлачење из ИАЕА.

Америчке сумње достигле су врхунац кад је Вашингтон постао уверен да Пјонгјанг припрема оружје и амерички званичници су прекинули преговоре.

Вашингтон је почео да припрема неколико мера одмазде, међу њима и увођење санкција УН и слање појачања трупама у Јужној Кореји.

У накнадним интервјуима, амерички званичници открили су да су такође разматрали да баце бомбу или испале пројектил на Јонгбјон.

Био је то потез за који су знали да би највероватније за резултат имао рат на Корејском полуострву и уништење главног града Јужне Кореје Сеула.

Картер је направио властити потез управо у једној тако фебрилној атмосфери.

Њему се у тишини годинама додворавао Ким Ил Сунг, који му је слао личне позиве да посети Пјонгјанг.

У јуну 1994. године, кад је чуо за војне планове Вашингтона, и након разговора са контактима у америчкој влади и са Кином, главним савезником Северне Кореје, Картер је одлучио да коначно прихвати Кимов позив.

„Мислим да смо били на ивици рата&qуот;, испричао је он за америчког емитера ПБС годинама касније.

„Лако је могло да дође до другог Корејског рата, у ком је могло да страда милион људи, и да се настави производња материјала за нуклеарну фисију... чак и да нисмо имали рат.&qуот;

Картерова посета била је обележена умешним дипломатским радом и политичким поступцима високог ризика.

Као прво, Картер је морао да стави на пробу Кимову искреност.

Он је изнео низ захтева, од којих је сваки добио пристанак, сем последњег: Картер је желео да дође у Пјонгјанг из Сеула преко Демилитаризоване зоне (ДМЗ), појаса земље који служи као тампон зона између две Кореје.

„Њихов моментални одговор био је да нико то није урадио у последње 43 године, да је чак и генерални секретар Уједињених нација морао да стигне до Пјонгјанга преко Пекинга.

„А ја сам рекао: 'Е, па онда не идем'&qуот;, испричао је он.

Недељу дана касније, Ким је поклекао.

Следећи корак је за Катера био тежи - да убеди властиту владу да му допусти да иде.

Роберт Галучи, главни ондашњи амерички преговарач са Северном Корејом, касније је рекао да је постојала „нелагода у скоро свим круговима&qуот; због тога што су Сједињене Државе практично „за вођење властите спољне политике&qуот; ангажовале једног бившег председника као подизвођача.

Картер је прво тражио одобрење од Стејт департмента, који га је глатко одбио.

Непотресен тиме, одлучио је да напросто обавести тадашњег америчког председника Била Клинтона да он иде, без обзира на све.

Нашао је савезника у потпредседнику Алу Гору, који је пресрео Картерову комуникацију са Клинтоном.

„Ал Гор ме је позвао телефоном и рекао ми ако будем преформулисао 'Одлучио сам да идем' у 'Снажно нагињем ка томе да идем', он ће покушати да обезбеди дозволу директно од Клинтона...

„Позвао ме је поново наредно јутро и рекао ми да имам дозволу да идем.&qуот;

Путовање је било спремно.

• Џими Картер: Од узгајивача кикирикија до Беле куће и Нобелове награде за мир
• Џими Картер: Амерички председник који је постао популаран после мандата
• Проблеми који су мучили Картера, прогонили су и Бајдена

'Веома озбиљне сумње'

Петнаестог јуна 1994. године, Картер је прешао границу Северне Кореје, у пратњи супруге Розалин, мале групе саветника и телевизијске екипе.

Сусрет са Кимом представљао је моралну дилему за Картера.

„Презирао сам Кима Ил Сунга 50 година.

„Био сам у подморници на Пацифику током Корејског рата, а многи моји саборци погинули су у том рату, за који верујем да га је он непотребно изазвао&qуот;, испричао је Картер за ПБС.

„И зато сам имао веома озбиљне сумње у њега.

„Кад сам стигао, међутим, опходио се према мени са великим поштовањем.

„Био је очигледно веома захвалан што сам дошао.&qуот;

Током неколико дана, Картерови су се састали са Кимом, били одведени на туру разгледања Пјонгјанга и пошли на крстарење луксузном јахтом у власништву Кимовог сина Кима Џонга Ила.

Картер је открио да га његов предосећај није преварио: Северна Кореја не само да се плашила америчког војног удара на Јонгбјон, већ је и била спремна да се мобилише.

„Питао сам Кимове саветнике конкретно да ли праве планове да пођу у рат.

„И они су ми одговорили веома конкретно: 'Да, правимо'&qуот;, испричао је он.

„Северна Кореја није могла да прихвати осуду њихове земље и срамоту коју би њихов вођа доживео и морала би да одговори.

„И мислим да су ова мала и самопожртвована земља и дубока религиозна посвећеност коју је осећала према вољеном лидеру, њиховом Великом вођи, како су га звали, значили да су спремни на било какву жртву масовних губитака живота у Северној Кореји да би очували интегритет и част, што би по мом мишљењу био огроман дебакл.&qуот;

Картер је предао списак захтева из Вашингтона, али је изнео и властите сугестије.

У њих су спадали наставак преговора са САД, започињање директних преговора са Јужном Корејом, узајамно повлачење војних снага и помоћ Америци да пронађе посмртне остатке америчких војника сахрањених на територији Северне Кореје.

„Пристао је на све. И тако, стекао сам утисак да је веома предусретљив&qуот;, рекао је Картер.

„Колико сам знао тада и колико знам сада, био је потпуно искрен према мени.&qуот;

Кључно од свега, Картер је осмислио погодбу према којој би Северна Кореја прекинула сву нуклеарну активност, дозволила инспекторима ИАЕА да се врате у њене реакторе и на крају разоружала погоне Јонгбјона.

Заузврат, САД и њени савезници би изградили реакторе са лаком водом у Северној Кореји, који би могли да генеришу нуклеарну енергију, али да не производе материјале за оружје.

Иако је одушевљено прихваћен у Пјонгјангу, споразум је дочекан са великим оклевањем међу америчким званичницима, кад га је Картер представио у телефонском разговору.

Он им је потом рекао да ће се појавити на ЦНН-у са детаљима овог споразума, оставивши Клинтоновој администрацији врло мало другог избора него да пристане на њега.

Картер је касније оправдао притисак који је извршио на властиту владу рекавши да је „морао да прогура решење за нешто што је сматрао веома озбиљном кризом&qуот;.

Али то није баш прошло најбоље код куће - званичници нису били задовољни Картеровим „слободним стилом&qуот; и покушајем да „сатера Клинтона у ћошак&qуот;, како је рекао Галучи.

Пред крај путовања рекли су му да пренесе поруку Севернокорејцима, поновивши Клинтонов јавни став да ће САД наставити да траже санкције УН.

Картер се са тим није сложио, према извештавањима медија из тога времена.

Неколико сати касније, он је пошао на брод са Кимом и по хитном поступку баталио уговорени сценарио.

Док су телевизијске камере биле укључене, саопштио је Киму да су САД прекинуле рад на нацрту санкција УН директно противречећи Клинтону.

Изнервирана Бела кућа брзо се оградила од Картера.

Неки су отворено изразили незадовољство, представивши бившег председник као неконтролисаног.

„Картер чује само оно што жели да чује... он ствара властиту реалност за себе&qуот;, пожалио се ономад виши званичник Вашингтон посту.

Погледајте видео о Џимију Картеру - од узгајивача кикирикија до Беле куће

Многи у Вашингтону су га такође критиковали због самог споразума, рекавши да су га Севернкорејци искористили.

Али је Картерова умешна употреба медија за вршење притиска на Клинтонову администрацију функционисала.

Емитујући у јавност властите преговоре готово моментално, оставио је америчкој влади врло мало времена за реакцију, а одмах после његовог путовања „било је могуће пратити развој америчке политике према Северној Кореји малтене сат за сатом&qуот;, када је она ублажила тон, написао је репортер ЦНН-а Мајк Чиној, који је извештавао са Картеровог путовања.

Иако је Картер касније изјавио да се погрешно изјаснио по питању санкција, такође је на критике одговорио са типичном тврдоглавошћу.

„Кад сам се вратио у Сеул, био сам запањен и узнемирен негативном реакцијом коју сам добио из Беле куће.

„Поручили су ми да не долазим у Вашингтон на брифинг, поручили су ми да идем право кући&qуот;, рекао је.

Али он се оглушио о њихове жеље.

„Одлучио сам да је оно што имам да понудим сувише важно да би се игнорисало.&qуот;

Коначни драматичан епилог ове епизоде десио се месец дана касније.

Деветог јула 1994. године, истог дана када су амерички и севернокорејски званичници сели за преговарачки сто у Женеви, државни медији су саопштили запањујућу вест: Ким Ил Сунг је умро од срчаног удара.

Картерова погодба моментално је била доведена у питање.

Али преговори су се некако наставили и недељама касније скован је формални план познат као Договорени оквир.

Иако се овај споразум распао 2003. године, био је значајан по томе што је замрзнуо нуклеарни програм Пјонгјанга на скоро читаву деценију.

• Северна Кореја објавила ретке фотографије Кима у фабрици уранијума
• Ким Џонг Ун прети: „Побољшавамо нуклеарни арсенал&qуот;
• Какве ракете има Северна Кореја

'Картер је имао петљу'

Роберт Карлин, бивши званичник ЦИА и Стејт департмента који је предводио делегације у преговорима са Северном Корејом, истакао је да је право Картерово достигнуће било навођење америчке владе на сарадњу.

„Картер је, мање-више, наишао на отворена врата у Северној Кореји. Вашингтон је био тај који је представљао већи проблем.

„Ако ништа друго, Картерова интервенција је помогла да се заустави теретни воз америчког доношења одлука који је јурио право ка провалији&qуот;, рекао је он за ББЦ.

Картерова посета такође је била значајна због отварања пута ка зближавању, које је довело до неколико каснијих путовања, међу њима и онога из 2009. године кад је отпутовао са Клинтоном да доведе кући заробљене америчке новинаре.

Добио је и заслуге за утирање пута сусрету Доналда Трампа са Кимом Џонгом Уном, унуком Кима Ила Сунга, 2018. године, јер је „Картер учинио замисливим&qуот; да се актуелни амерички председник састане са севернокорејским лидером, рекао је Делури.

Тај састанак је пропао и, наравно, на дуже стазе Картерова посета није успела да отклони сабласт нуклеарног рата, која је у међувремену само нарасла - сада Северна Кореја има пројектиле за које се верује да могу да погоде америчко копно.

Али Картера су хвалили због политичког коцкања.

Оно је било у оштром контрасту са његовим временом на председничкој дужности, кад су га критиковали за пасиванност у спољној политици, нарочито због начина на који је решавао иранску талачку кризу.

Његов пут у Северну Кореју био је „изузетан пример конструктивне дипломатске интервенције једног бившег лидера&qуот;, рекао је Делури.

Његова заоставштина није лишена контроверзе, имајући у виду критике да је узео ствари у своје руке.

Критичари верују да је одиграо ризичну и компликовану игру тиме што је, како каже Мајк Чиној из ЦНН-а, „желео да заобиђе оно што је доживљавао као погрешну и опасну америчку политику саставивши сам елементе нуклеарног споразума&qуот;.

Али други верују да је у то време Картер био прави човек за тај посао.

Имао је „веома велику снагу воље&qуот;, али је и био „недвосмислени човек мира&qуот;, каже Хан С. Парк, један од неколико људи који су помогли да Картер уговори путовање из 1994. године.

Иако је његова тврдоглавост такође значила да се „није слагао са много људи&qуот;, на крају је та мешавина атрибута показала да је он најбоља особа да „спречи избијање још једног Корејског рата&qуот;, каже професор Парк.

Више него било шта друго, Картер је био убеђен да ради праву ствар.

„Није дозволио да га закерање и завртање руке америчке владе заустави&qуот;, каже Роберт Карлин.

„Картер је имао петљу.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Америка жели да се супротстави Северној Кореји, само не зна како
• Од лимузине до сервиса за чај: Које су све поклоне разменили Путин и Ким
• „Недеља која је променила свет“: Како се Кина припремала да дочека Никсона
• „Моћ је афродизијак&qуот;: Ко је био Хенри Кисинџер
• Зашто су дела Хане Арент о тоталитаризму и данас актуелна
• Амерички државни секретари и Балкан: Преко океана, али стално пред очима

(ББЦ Невс, 12.29.2025)