Хаинан на путу трансформације од тропског одмаралишта до модерне бесцаринске зоне

Острво Хаинан, као прва велика бесцаринске зона на једном острву, пример је како Кина у оквиру своје нове фазе развоја засноване на висококвалитетном развоју и високом нивоу отварања ка свету примењује другачије методе раста и развоја, оценила је Катарина Закић, начелница Центра за кинеске студије при Институт зе међународну политику и привреду.Како преноси Кинеска медијска група (ЦМГ), она је у ауторском тексту навела да су кинески петогодишњи развојни планови су почев од 1953. године, када су почели да се први пут примењују, па све до данас прошли огромне промене.

"Планови, који су у почетку рађени по узору на совјетске планове развоја, су на самом старту имали стриктно квантитативно одређење и врло централизован начин спровођења. Током времена, са све бољим резултатима и остваривањем циљева, планови су више постајали смернице тј. путеви за реализацију петогодишњих циљева, а начин извршења истих је постао значајно децентрализованији. Број људи и институционалних нивоа управљања који се укључује у развијање овог документа је све већи, те су за потребе формулисања наредног 15-тог Плана развоја и грађани Кине били укључени са својим предлозима и сугестијама", наводи се у тексту за рубрику Колумне.

Кинеска економска развојна политика се већ деценијама развија у складу са оним што се дешава на унутрашњем плану, али и са оним што се дешава у међународном окружењу, оценила је Закић и додала да су кинески стратези увек правили равнотежу између онога што се дешава у самој Кини, а након тога и међународних околности. 

"Кина, уопшено посматрајући, има јасне економске циљеве дефинисане деценијама унапред, а један од њих је да до 2035. године постане умерено просперитетно друштво које ће остварити напредак у свим областима економског живота. Акценат је стављен на расту БДП по глави становника, који до 2035. године треба да достигне ниво од 30.000 америчких долара. У питању је изразито амбициозан циљ, који захтева огроман напор и рад на његовом остваривању, а Кина крупним корацима иде ка њему".

Закић је навела да је протеклих деценија Кина је имала пуно пројеката и идеја за економски опоравак који су често функционисали по принципу контролисаног експеримента.

"Уколико је било потребно да се неке ствари промене или да се види како би нове политике могле да функционишу, Кина би ограничила време, место и ресурсе како би се увидело да ли је оваква промена добродошла. Можда и најпознатији експеримент ове врсте јесте била политика 'Отворених врата', која је омогућила стварање специјалних економских зона, у којима су услови пословања били потпуно различити од остатка Кине", наводи се.

У том тренутку, једино је у овим зонама био дозвољен рад иностраним компанијама под специјалним условима. Овакво постепено отварање Кине за иностране инвестиције је трајало дуже време и одвијало се у неколико фаза, додала је Закић, наводећи и да су добри резултати ових зона показали колика је добробит иностраних инвестиција за развој Кине и колико је ова политика успешна.

Сличан ситуација се десила када је Кина кренула да улаже у иностранство, или када су примењиване нове мере у области аграрне политике или дигитализације. Дакле за сваку промену се направе предуслови, тестира се вредност саме идеје/политике/пројекта и тек након тога се иде на ширу употребу.

"Управо је случај острва Хаинан, пример како Кина у оквиру своје нове фазе развоја засноване на висококвалитетном развоју и високом нивоу отварања ка свету примењује другачије методе раста и развоја", оценила је ауторка.

Острво Хеинан, у Јужном кинеском мору, деценијама уназад представља једну од омиљених туристичких дестинација. Без обзира на географски положај и природне ресурсе, острво Хаинан се није економски развијало оном брзином којом би провинцијске власти желеле.

Поред многобројних реформи у институционалном смислу, које су постепено довеле до тога да Хаинан постане самостална институционална јединица, те да није више административно у саставу провинције Гуандонг, рађено је на томе да се унапреди и економски развој, и да се поред пољопривреде и туризма развију и друге гране привређивања.

Као и неке друге реформе које су Кини спроведене, ни овде одлука да Хаинан постане слободна царинска зона није донесена на пречац. Тако је 1988. године Хаинан постао највећа слободна економска зона у Кини, да би 2020. године био представљен план за стварање слободне царинске зоне, а од 18. децембра 2025. године је одлука о бесцаринској зони ступила на снагу.

Како је оценила Закић, главна идеја везана за примену овог система јесте да Хаинан постане модерни трговински центар, и омогући острву бољу интеграцију како у домаћу, тако и међународну економију.  

Без обзира на то што је већина процедура поједностављена да би се омогућило да ова бесцаринска зона лакше функционише, са друге стране је предузет низ мера које омогућавају бољу контролу саме трговине попут специјалне граничне контроле која има за циљ спречавање кријумчарења.

Нови модел развоја Хаинана представља озбиљан искорак у развоју кинеске економије, која је у овом тренутку ван глобалних трендова у којима све више јачају регионализам и протекционизам. Кина се напротив све више отвара, и заговара глобализацију у којој има места за све и напредак свих. Време ће показати да ли ће и Хаинан показати успех који су имале рецимо слободне економске зоне почетком осамдесетих, али свакако у овом времену представља својеврстан раритет вредан пажње, оценила је Закић.

(Бета, 01.01.2026)