Imam 41 godinu i živim u Srbiji, dete u jednom gradu, posao u drugom. Ovo je jedini način da ostanem normalan
Nova pre 1 dan | Autor: Viktor Sadiković
Postoje jutra kada se probudiš umorniji nego što si legao.
Ne zato što nisi spavao, nego zato što ti se život već digao na noge pre tebe. Imam četrdeset i jednu. Radim posao koji zahteva mirnu ruku i hladnu glavu. Hirurg za zube, kažu. Kao da to nešto objašnjava a zapravo ništa ne znači. Moj život nije operaciono polje a preciznost sa skalpelom ne garantuje red u glavi. Ne , nikad nije garantovao. Živim u dva grada, a ne pripadam ni jednom. U jednom mi je posao, u drugom mi je dete. Između njih je put. I između mene i
