Када су Новогодишње честитке имале душу

Како ми недостају старе новогодишње честитке. Оне праве. Папирне. Тешке под прстима. Посуте сребреним прахом. Празнична носталгија. Недостају ми хладне зиме са снегом до колена, санкање до мрака, грудвање без правила и прављење снешка који личи на све осим на снешка. Недостаје ми мирис печених кестена и онај посебан осећај када се у Побединој улици купују лампиони и честитке. Победина… Тезга до тезге. Честитке све лепе. Не знаш коју да изабереш. А ону најлепшу