Сенат Конгреса САД резолуцијом намерава да ограничи Трампова ратна овлашћења

Сенат, горњи дом Конгреса - парлманета САД је данас са 52 гласа за и 47 против, ставио у процедуру текст резолуције којом би се ограничиле могућности републиканског председника САД Доналда Трампа да изводи даље нападе на Венецуелу, на шта је Трамп реаговао тврдњом да се тиме "подривају америчка самоодбрана и национална безбедност".

Тиме је горњи дом Сенат, у којем већину имају Републиканци, ставио да знања Трампу да се не слаже са његовим све већим амбицијама на западној хемисфери. 

О самој резолуцији би требало да се гласа следеће седмице.

Нема никакве шансе да она постане закон, јер је потребно да је изгласа и доњи, Представнички дом Конгреса, а потом и да је потпише лично Трамп.

Она је ипак значајан показатељ немира међу делом Републиканаца пошто је прошле недеље америчка војска упала у Венецуелу, отела њеног лидера Николаса Мадура и спровела га у Њујорк да би му се судило због "нарко-тероризма" против САД.

За стављање у процедуру резолуције о ограничавању ратних овлашћења предсд ника гласали су сви сенатори опозиционих Демократа, али и пет републиканских сенатора.

Трампова администрација би да контролише нафтне ресурсе Венецуеле, па и саму њену владу, али би се резолуцијом о ратним овлашћењима Трампу наметнула обавеза да од Конгреса тражи одобрење за сваки даљи напад.

Међу републиканцима који су гласали за резолуцију су Џош Хоули из Мисурија, Ренд Пол из Кентакија, Лиза Мурковски са Аљаске, Сузан Колинс из Мејна и Тод Јанг из Индијане.

Трамп је поводом њиховог придруживања Демократама у гласању за резолуцију саопштио преко друштвених мрежа да "више никада не треба да буду бирани на јавну фунцкију" и да њихови гласови "веома подривају америчку самоодбрану и националну безбедност".

Демократе су све до сада неуспешно покушавале да прогурају такву резолуцију, док је Трамп заоштравао кампању против Венецуеле, али сада, када је ухватио Мадура и бацио око на дански Гренланд, гласање даје Конгресу могућност за "контролу над војним акцијама те врсте", рекао је сенатор Демократа Тим Кејн.

"Време је да се ово извади из тајности и изведе на чистац", додао је Кеј који је инсистирао на данашњем гласању.

Републикански лидери кажу да нису добили најаву да ће ноћни напад на Венецуелу и хватање Мадура уопште бити изведено, али већина је изразила задовољство због те акције.

Када су Демократе у новембру покушале да прогурају сличну резолуцију, то је пропало јер су је подржала само два републиканска сенатора, Ренд Пол и Лиза Мурковски.

Ренд Пол је рекао је новинарима после гласања да је "занимљиво је видети да је сада све више људи, барем на мојој страни (републиканској), заинтересовано за то ко има прерогатив за рат, ко је имао прерогатив да покрене или објави рат".

Трампова администрација је користила све већи скуп разнородних правних оправдања за вишемесечну кампању у Централној и Јужној Америци, од уништавања наводних бродова за дрогу по овлашц́ењима за глобалну борбу против тероризма, до заробљавања Мадура наводно полицијском операцијом да би му се судило у Сједињеним Државама.

Неке прогресивне Демократе су предложили да се у децембарски Закон о одбрамбеним издвајањима убаци формулација којом би се ограничиле одређене војне акције, али та идеја је наишла на отпор прагматичнијих чланова те посланичке групе који су покушали да Трампове амбиције у иностраству прикажу као његово намерно одврац́ање пажње од проблема у САД.

"Амерички народ се пита шта се, дођавола, дешава у Венецуели и зашто овај председник, који је водио кампању под називом 'Америка на првом месту', сада троши сво време и енергију на авантуре у иностранству?", рекао је лидер Демократа у Сенату Чак Шумер из Њујорка.

Конгрес је поново остављен у незнању током војне операције у Венецуели, а Трамп је касније потврдио да је разговарао са руководиоцима нафтних компанија, али не и с посланицима. То одражава шири образац у Трамповом другом мандату, који се одвија под контролом Републиканаца у Конгресу,а то тело је показало мало интересовања за своје искључиво уставно овлашц́ење да објави рат.

По Уставу, Конгрес САД објављује рат док је председник врховни командант. Али, посланици нису формално објавили рат од Другог светског рата, дајуц́и председницима широку слободу да самостално делују.

Конгрес је покушао да им ограничи то овлашц́ење после Вијетнамског рата Резолуцијом о ратним овлашц́ењима, која је усвојена упркос вету републиканског председника Ричарда Никсона. Тај закон захтева од председника да обавести Конгрес у року од 48 сати од распоређивања снага и да оконча војну акцију у року од 60 до 90 дана, а то су птекорачивали председници из обеју странака.

Демократе тврде да се та ограничења све више померају, а неки Републиканци су отишли ​​још даље, тврдец́и да је одобрење Конгреса за рат потпуно непотребно.

Републикански сенатор Линдзи Грејам из Јужне Каролине, блиски Трампов савезник, рекао је да би му било уреду да Трамп "преузме друге земље" без одобрења Конгреса, укључујуц́и дански Гренланд.

"Врховни командант је врховни командант. Може да користи војну силу", рекао је Грејам.

Трампова администрација сада разматра не само своје следец́е кораке у Венецуели, вец́ и на Гренланду. Бела куц́а је саопштила да је "војска увек опција" и за питању потенцијално америчко преузимање највец́ег острва на свету.

Републиканци су навели стратешку вредност Гренланда, али вец́ина се успротивила идеји коришц́ења војске за преузимање тог острва. Неки су за потенцијални споразум о куповини Гренланда од Данске, док су други признали да је то мало вероватна опција јер су и Данска и Гренланд одбили Трампове понуде.

Демократе желе да се супротставе било каквој војној акцији и вец́ се спремају да одговоре. Сенатор из Аризоне Рубен Гаљего рекао је да очекује да ц́е представити резолуцију "којом ц́е се спречити Трампова инвазија на Гренланд".

"Морамо га зауставити пре него што изврши инвазију на другу земљу из хира", написао је Гаљего. "Нема више вечних ратова", указао је он.

Кејн је такође рекао да ц́е ускоро бити поднета резолуција о Гренланду, а и о Куби, Мексику, Колумбији и Нигерији.

Гренланд припада савезнику НАТО-а, Данској, што је изазвало много другачији одговор републиканских сенатора него ситуација у Венецуели.

У четвртак се сенатор Роџер Викер, председник Одбора Сената за оружане снаге, састао са амбасадором Данске у Сједињеним Државама, Јеспером Мелером Соренсеном. На састанку су били и водец́а демократа у Одбору за спољне односе Сената, сенаторка из Њу Хемпшира Жан Шахин, и шеф представништва Гренланда у САД и Канади, Џејкоб Исбосетсен.

"Нема њихове спремности да преговарају о куповини или промени власништва над својом земљом", рекао је Викер, Републиканац из Мисисипија. "То је њихов прерогатив и њихово право", додао је он.

Казао да се нада да ц́е се постиц́и споразум који би ојачао односе САД са Данском.

Али шеф представништва Гренланда у САД и Канади, Џејкоб Исбосетсен је одлучно казао новинарима: "Гренланд није на продају".

(Бета, 08.01.2026)