Трамп ризикује да врати свет у доба империјализма: ББЦ анализа

Америчком председнику Доналду Трампу потребне су брзе победе - хапшење Мадура је једна од њих, пише ББЦ уредник Џереми Боуен.

BBC News пре 1 дан | Џереми Боуен - ББЦ уредник

Donald Tramp u plavom sakou sedi prekrštenih ruku

Само неколико сати пошто су америчке специјалне снаге председника Венецуеле Николаса Мадура одвеле из председничке палате и земље, амерички председник Доналд Трамп је усхићено описивао како је било уживо пратити пренос акције из виле на Флориди.

Осећања је поделио на америчком конзервативном информативном каналу Фокс њузу.

„Да сте могли да видите ту брзину, ту силовитост, како они то зову... Био је то невероватно одрађен посао&qуот;, рекао је Трамп.

„Нико други не би могао да изведе нешто овако&qуот;.

Амерички председник жели брзе победе и оне су му потребне.

Још пре него што је преузео други мандат у Белој кући, хвалио се да ће рат између Русије и Украјине да оконча за 24 часа.

Венецуела, онако како је представља у његовим изјавама, управо представља ту брзу, одлучну победу за којом жуди.

Мадуро је сада у затворској ћелији у Бруклину у Њујорку, Сједињене Државе ће „управљати&qуот; Венецуелом, а Трамп је најавио да ће чавистички режим, који сада води нова председница, предати милионе барела нафте.

И да ће он контролисати начин на који се приходи од тога троше.

Све то, за сада, без изгубљеног америчког живота и дуготрајне окупације која је имала катастрофалне последице после инвазије на Ирак 2003.

Трамп и његови саветници за сада, барем јавно, занемарују сложеност Венецуеле.

Реч је о земљи већој од Немачке, којом и даље управља мрежа фракција, дубоко прожета корупцијом и репресијом, уграђеном у саму срж венецуеланске политике.

Уместо тога, Трамп ужива у налету одушевљења у погледу геополитике.

Судећи по изјавама које су давали док су стајали уз Трампа у резиденцији Мар-а-Лагу, исто важи и за америчког државног секретара Марка Рубија и министра одбране Пита Хегсета.

Од тада понављају да је Трамп председник који ради оно што каже да ће урадити.

Јасно је ставио до знања Колумбији, Мексику, Куби, и Гренланду и Данској да морају да буду нервозни због тога куда ће га његова амбиција даље одвести.

Трамп воли надимке.

Његовог претходника и даље зове Успавани Џо Бајден.

Сада испробава ново име за Монроову доктрину, која је већ два века темељ америчке политике у Латинској Америци.

Трамп је, у његовом стилу, преименовао доктирну по себи – Донроова доктрина.

Џејмс Монро, пети председник Америке, оригиналну доктрину је представио у децембру 1823. године.

Њом је западна хемисфера проглашена америчком сфером интереса, уз упозорење европским силама да се не мешају и не оснивају нове колоније.

Донроова доктрина је као Монроова 200 година стара порука, али „на стероидима&qуот;.

„Монроова доктрина је велика ствар, али смо је ми у великој мери превазишли&qуот;, рекао је Трамп у резиденцији Мар-а-Лагу, док је Мадуро, са повезом преко очију и у оковима, био на путу ка затвору.

„Према нашој новој стратегији националне безбедности, америчка доминација на западној хемисфери више никада неће бити доведена у питање&qуот;.

Trojica policajaca prate Nikolasa Madura u Njujorku — Председник Венецуеле Николас Мадуро и његова супруга Силија Флорес сада су у притвору у Њујорку

Сваки ривал или потенцијална претња, посебно Кина, мора да се држи подаље од Латинске Америке.

Није, међутим, јасно шта то значи за огромна средства која је Кина већ уложила у региону.

Донроова доктрина огромно подручје које САД називају њиховим „двориштем&qуот; проширује и на север, све до Гренланда.

Еквивалент Монроовом краснопису из 1823. у 2026. години је фотографија намрштеног Трампа коју је амерички Стејт департмент објавио на друштвеним мрежама.

„Ово је НАША хемисфера, и председник Трамп неће дозволити да наша безбедност буде угрожена&qуот;, написано је уз фотографију.

То значи коришћење америчке војне и економске моћи да се присиле земље и лидери који не играју по правилима, и да се преузму њихови ресурси, ако је то потребно.

Као што је Трамп упозорио још једну могућу мету, председника Колумбије - морају да пазе шта раде.

Гренланд је на мети Америке, не само због његовог стратешког положаја на Арктику, већ и због рудног богатства које постаје све доступније због леда који се топи услед глобалног загревања.

Ретки метали са Гренланда и тешка сирова нафта из Венецуеле сматрају се стратешким ресурсима САД.

За разлику од других америчких председника који су били склони страним интервенцијама, Трамп његове поступке не прикрива легитимитетом - ма колико лажан био - међународног права, нити тежњом за успостављањем демократије.

Једини легитимитет који му је потребан је његова вера у снагу сопствене воље, која је поткрепљена сировом војном силом САД.

Од Монроа до Донроа, спољнополитичке доктрине су важне америчким председницима.

Оне обликују њихове поступке и њихово наслеђе.

У јулу ће САД прославити 250 година од оснивања.

Још 1796. године, први амерички председник Џорџ Вашингтон, саопштио је да се неће кандидовати за трећи мандат, а његов опроштајни говор и данас има снажан утицај.

Вашингтон је изнео низ упозорења за САД и њхов однос према свету.

Привремени савези у време рата могу да буду неопходни, али би у миру САД требало да избегавају трајне савезе са другим државама.

Тиме је почела традиција изолационизма.

А грађане Сједињених Држава Вашингтон је упозорио да се чувају екстремних покрета.

Поделе, рекао је, представљају опасност за младу америчку републику.

У Сенату се сваке године чита Вашингтонов опроштајни говор, међутим нема утицаја на данашње изразито страначке и дубоко поларизоване америчке политике.

Вашингтоново упозорење о опасностима замршених савеза поштовано је пуних 150 година.

После Првог светског рата, Америка се повукла из Европе и вратила изолационој политици.

Али Други светски рат је претворио САД у светску силу.

Ту на сцену ступа друга доктрина, много значајнија за начин живота Европљана - све до Трампа.

До 1947. године Хладни рат са Совјетским Савезом постао је леден.

Финансијски исцрпљена ратом, Велика Британија је обавестила Сједињене Државе да више не може да финансира борбу грчке владе против комуниста.

Тадашњи председник Хари Труман одговорио је да су САД обавезне да подрже „слободне народе који се опиру покушајима наоружаних мањина или спољних притисака да их потчине&qуот;.

Под тим је подразумевао претње од Совјетског Савеза или домаћих комуниста.

То је била Труманова доктрина.

Она је довела до Маршаловог плана којим је обновљена Европа, а затим и до оснивања НАТО Алијансе 1949. године.

Атлантисти у САД, попут Харија Трумана и Џорџа Кенана, дипломате који је осмислио стратегију обуздавања Совјетског Савеза, веровали су да су те обавезе у америчком интересу.

Постоји директна веза између Труманове доктрине и одлуке Џозефа Бајдена да финансира Украјину у рату против Русије.

Управо је Труманова доктрина у великој мери створила однос са Европом који Трамп сада разграђује.

Она је представљала оштар раскид са прошлошћу.

Труман је занемаривао Вашингтоново упозорење о трајним, запетљаним савезима.

Сада Трамп раскида са Трумановим наслеђем.

Ако спроведе претњу да на неки начин преузме Гренланд, који је суверена територија Данске, могао би да уништи оно што је остало од трансатлантског савеза.

То је раније ове недеље у изјави за ЦНН сажео Стивен Милер, идеолог покрета МАГА (Учинимо Америку поново великом - Маке Америца Греат Агаин) и моћни Трампов саветник.

Рекао је да САД делују у стварном свету „којим владају снага, сила, моћ… То су гвоздени закони света од почетка времена&qуот;.

Ниједан амерички председник не би оспорио потребу за снагом и моћи.

Али од Френклина Д. Рузвелта, преко Трумана и свих њихових наследника до Трампа, људи у Овалној канцеларији веровали су да најбољи начин да Америка буде моћна је да предводи савез, што је подразумевало давање и узимање.

Подржали су стварање Уједињених нација и настојања да се успоставе правила која регулишу понашање држава.

Наравно, САД су много пута занемариле и прекршиле међународно право, чиме су значајно поткопале идеју поретка заснованог на правилима.

Али Трампови претходници нису покушавали да одбаце саму идеју да су у међународном систему потребна правила, ма колико он била несавршена и мањкава.

Разлог су катастрофалне последице владавине најјачег у првој половини 20. века - два светска рата и милиони мртвих.

Међутим, комбинација Трампове идеологије „Америка на првом месту&qуот; и његових предузетничких порива за стицањем средстава и трансакцијама навела га је да верује да амерички савезници морају да плате за привилегију његове наклоности.

Пријатељство делује као прејака реч.

Интереси САД, према уској дефиницији коју је представио председник, захтевају да земља остане главни играч тако што ће деловати сама.

Трамп често мења мишљење.

Али изгледа да постоји једна константа, а то је његово уверење да САД могу да користе своју моћ некажњено.

Он тврди да је то начин да се Америка поново учини великом.

Постоји опасност да би Трамп, ако се буде придржавао његовог курса, могао да претвори свет у онакав какав је био у доба империјализма, пре више од века.

А то је свет у којем су велике силе, које су имале сфере утицаја, настојале да наметну њихову вољу.

И свет у којем су моћни ауторитарни националисти водили њихове народе у катастрофу.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук