Дарко Тушевљаковић добитник 72. НИН-ове награде

Награда недељника НИН за најбољи роман 2025. године припала је писцу Дарку Тушевљаковићу за роман Карота.

„Када се осврнемо на списак досадашњих добитника, јасно је да су то махом имена која су обликовала нашу књижевност од половине прошлог века наовамо.

„Зато је заиста велика част наћи се на том списку“, рекао је Тушевљаковић.

Роман Карота у издању куће Лагуна прати живот Давора и његових пријатеља који су одрастали у Задру, обалском граду на западу Хрватске.

Рат и распад државе доводе га у Београд.

Давор се тридесет година касније враћа у Задар, где се суочава са сећањима.

Одлуку је једногласно донео жири у чијем су саставу били Александар Јерков, Адријана Марчетић, Јелена Младеновић, Владимир Гвозден и Младен Весковић.

У најужем избору били су и романи Балада о убици и убици и убици Далибора Пејића, Фрау Бета Лауре Барне, Бесмртне лудости госпође Кубат, Милана Трипковића, Разговори с вјештицом Владимира Вујовића и Опатија Светог Вартоломеја.

Ко је Дарко Тушевљаковић?

Рођен је 1978. године у Зеници, а живи и ради у Београду.

Прву причу је објавио 2002. године у збирци Бун(т)овна п(р)оза, пројекту под покровитељством Унеска, у којој су учествовали млади писци из Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине.

Први роман, Сенка наше жеље, објавио је 2010. године, а затим је уследила збирка прича Људске вибрације.

Други роман, Провалија, објављен 2016. године, био је у ужем избору за НИН-ову књижевну награду.

Потом су објављене збирке прича Постистине, романи Јегермајстер и Узвишеност.

Трећа збирка прича, Хангар за снове, појавила се 2022. године.

Током 2004. године добио награду „Лазар Комарчић&qуот; за најбољу новелу.

Добитник је Европске награде за књижевност за 2017. годину и Андрићеве награде за 2022. годину.

Роман Карота овенчан је наградом „Бескрајни плави круг&qуот; за најбољи роман у 2025. години, коју додељују Матица српска, Банатски културни центар и организација „Суматра&qуот;.

О НИН-овој награди

НИН-ова награда је књижевна награда критике за најбољи роман године.

Прив пут је додељена 1954. године, а добио ју је Добрица Ћосић за роман Корени.

Сматра се једним од најзначајнијих признања у српској књижевности.

Међу добитницима су били Милош Црњански, Мирослав Крлежа, Меша Селимовић и Борислав Пекић.

Оскар Давичо је три пута добио награду, а два пута су награђени романи Добрице Ћосића, Живојина Павловића, Драгана Великића и Светислава Басаре.

Досадашње доделе нису прошле без контроверзи и критика на рачун жирија.

Награда није додељена 1959, а као разлог је наведено да је пауза последица жеље за „стимулисањем квалитета&qуот;.

Данило Киш је вратио награду за роман „Пешчаник&qуот; која му је додељена 1972 усред полемике да је „Гробница за Бориса Давидовича&qуот; плагијат.

Исто је учинио и Милисав Савић 1991, када је изабран роман „Хлеб и страх&qуот;, револтиран текстом Момчила Селића објављеним у недељнику НИН, са негативним оценама његовог рада.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Стево Грабовац добитник НИН-ове награде за роман 'Послије забаве'
• НИН-ова награда за 2021. годину роману „Деца&qуот; Милене Марковић
• НИН-ова награда: Роман године је „Пас и контрабас&qуот; Саше Илића

(ББЦ Невс, 01.19.2026)