Darko Tuševljaković dobitnik 72. NIN-ove nagrade

Roman o odrastanju u Zadru, izbeglištvu u Beogradu i povratku u grad detinjstva tri decenije kasnije, proglašen je najboljim u 2025. godini.

BBC News pre 22 dana

Darko Tuševljaković, dobitnik 72. NIN-ove nagrade i Aleksandar Jerkov, predsednik žirija

Nagrada nedeljnika NIN za najbolji roman 2025. godine pripala je piscu Darku Tuševljakoviću za roman Karota.

„Kada se osvrnemo na spisak dosadašnjih dobitnika, jasno je da su to mahom imena koja su oblikovala našu književnost od polovine prošlog veka naovamo.

„Zato je zaista velika čast naći se na tom spisku“, rekao je Tuševljaković.

Roman Karota u izdanju kuće Laguna prati život Davora i njegovih prijatelja koji su odrastali u Zadru, obalskom gradu na zapadu Hrvatske.

Rat i raspad države dovode ga u Beograd.

Davor se trideset godina kasnije vraća u Zadar, gde se suočava sa sećanjima.

„Godinama sam se bavio mišlju da napišem nešto o gradu u kom sam proveo deo detinjstva, gradu iz kog sam otišao a da to nisam želeo, i o sećanju na njega.

„Tako da sam, suštinski, pošao od lokacije koja mi je nekad davno bila poznata, pa onda odatle razvijao priču“, kaže pisac za BBC na srpskom.

Karota je italijanska reč za šargarepu, a u romanu je to nadimak jednog od glavnih likova.

Odluku je jednoglasno doneo žiri u čijem su sastavu bili Aleksandar Jerkov, Adrijana Marčetić, Jelena Mladenović, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković.

U najužem izboru bili su i romani Balada o ubici i ubici i ubici Dalibora Pejića, Frau Beta Laure Barne, Besmrtne ludosti gospođe Kubat, Milana Tripkovića, Razgovori s vješticom Vladimira Vujovića i Opatija Svetog Vartolomeja.

Priča o odrastanju u Zadru

Tuševljaković priznaje da je u priču o protagonisti Davoru i njegovom povratku u Zadar i potrazi za izgubljenom prošlošću utkao i neka vlastita iskustva.

„Neka su više, neka manje zamaskirana, ali su sva deo jedne izmišljene, izmaštane priče koja se oslanja na doživljeno", kaže.

Roman je pisao oko dve godine.

„Nije bilo jednostavno baviti se nekim od tema i mislim da su one diktirale tempo.

„Pisao sam u naletima, nekoliko nedelja bih svakodnevno radio na tekstu, pa onda pravio višenedeljne pauze", priseća se on.

Bilo mu je važno i da „čitaocu prenesem iskustvo s kojim će donekle moći da se poistoveti, ali i koje će u nekoj meri biti novo za njega, tako da će ga ispuniti nečim što dotad nije posedovao."

„Siguran sam da su iskustva kojima se bavim u Karoti bliska velikom broju ljudi oko nas.

„To su iskustva vezana za rat i selidbe, za prekidanje jednog života i započinjanje novog života, mnogi su doživljavali nešto slično i s te strane mislim da će moći da se prepoznaju u opisanom", objašnjava Tuševljaković.

Ko je Darko Tuševljaković?

Rođen je 1978. godine u Zenici, a živi i radi u Beogradu.

Prvu priču je objavio 2002. godine u zbirci Bun(t)ovna p(r)oza, projektu pod pokroviteljstvom Uneska, u kojoj su učestvovali mladi pisci iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Prvi roman, Senka naše želje, objavio je 2010. godine, a zatim je usledila zbirka priča Ljudske vibracije.

Drugi roman, Provalija, objavljen 2016. godine, bio je u užem izboru za NIN-ovu književnu nagradu.

Potom su objavljene zbirke priča Postistine, romani Jegermajster i Uzvišenost.

Treća zbirka priča, Hangar za snove, pojavila se 2022. godine.

Tokom 2004. godine dobio nagradu „Lazar Komarčić" za najbolju novelu.

Dobitnik je Evropske nagrade za književnost za 2017. godinu i Andrićeve nagrade za 2022. godinu.

Roman Karota ovenčan je nagradom „Beskrajni plavi krug" za najbolji roman u 2025. godini, koju dodeljuju Matica srpska, Banatski kulturni centar i organizacija „Sumatra".

O NIN-ovoj nagradi

NIN-ova nagrada je književna nagrada kritike za najbolji roman godine.

Priv put je dodeljena 1954. godine, a dobio ju je Dobrica Ćosić za roman Koreni.

Smatra se jednim od najznačajnijih priznanja u srpskoj književnosti.

Među dobitnicima su bili Miloš Crnjanski, Miroslav Krleža, Meša Selimović i Borislav Pekić.

Oskar Davičo je tri puta dobio nagradu, a dva puta su nagrađeni romani Dobrice Ćosića, Živojina Pavlovića, Dragana Velikića i Svetislava Basare.

Dosadašnje dodele nisu prošle bez kontroverzi i kritika na račun žirija.

Nagrada nije dodeljena 1959, a kao razlog je navedeno da je pauza posledica želje za „stimulisanjem kvaliteta".

Danilo Kiš je vratio nagradu za roman „Peščanik" koja mu je dodeljena 1972 usred polemike da je „Grobnica za Borisa Davidoviča" plagijat.

Isto je učinio i Milisav Savić 1991, kada je izabran roman „Hleb i strah", revoltiran tekstom Momčila Selića objavljenim u nedeljniku NIN, sa negativnim ocenama njegovog rada.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk