Trenutak na filmu koji se ne da isplanirati

On se ne da zapisati u scenariju, ne staje u knjigu snimanja, ne trpi probu. To je trenutak hirovitosti ‒ ne u smislu površne ćudi, već kao nagli trzaj intuicije, kao kratki spoj između svesti i dela. U tom trenutku umetnost ne nastaje zato što je sve promišljeno, već zato što je nešto pušteno. Film, možda više nego bilo koja druga umetnost, zavisi od tog krhkog balansa između kontrole i prepuštanja. Previše kontrole i film se guši u sopstvenoj konstrukciji;