Један дијалог из помрчине
Данас пре 10 сати | Милан Ст. Протић
„Је ли ти, Протићу, какве су ти оно шкработине у „Данасу“? Шта ти то пишеш о Краљевићу Марку, српском хероју без страха и мане? Исмеваш му се, хах? Њему си нашао да се исмеваш, је ли? Њему? Што не нађе неког твог Американца или Француза или нечију туђу битангу, па се њој исмевај до миле воље.
Него ти, Краљевићу Марку. Срам те било, Протићу. Срам те било.“ „Нисам ја то писао.“ „Ниси ти, кажеш, па ко је, ако ниси ти? Ко је, питам те. Под твојим потписом је објављено. Пише горе оно твоје Милан Ст. Протић. Као да си неки аристократа, је**те. Неки светац, хахахахах? Баш си ми ти за свеца. Негоооо, што блатиш Краљевића Марка, јадо ниједна?“ „Понављам вам, нисам ја писао. А Ст. су ми средња слова. Од оца Стојана.“ „Нисам, ја, нисам ја. Переш руке од
