Anatomija gušenja slobode medija u Bečeju: Između tišine i verbalnog blata
Cenzolovka pre 3 sata
U 11 sati i 52 minuta, 22. novembra 2024. godine – tačno u vreme kada je tri nedelje ranije nadstrešnica novosadske železničke stanice usmrtila 15 ljudi – malobrojni građani i građanke Bečeja okupili su se u centru grada na prvom skupu „Zastani, Srbijo“. Tišinu pijeteta pod hladnom novembarskom kišom naglo su prekinuli buka i uvrede grupe pristigle iz pravca kancelarija Srpske napredne stranke.
J.R.R. Tolkin je u „Gospodaru prstenova“ napisao da su Orci govorili bez ikakve ljubavi za reči ili stvari i da je njihov jezik bio „bedan i pun ponavljanja izraza mržnje i prezira“. Dodao je i da se „veoma slična vrsta govora može još čuti među onima koji su Orcima slični“, jer su „predugo odvojeni od dobra“. U bečejskoj stvarnosti tog dana taj jezik verbalnog blata postao je glavno oružje protiv okupljenih građana i mene, jedine novinarke koja je pratila i
