Praksa (1)
Danas pre 1 dan | Božidar Andrejić
BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO U osnovnoj u selu, a beše to vreme kad su postojala i godišnja doba i škole to se nije zvalo praksa.
A tek ne volontiranje, već društveno koristan rad. Sećam se: pomoć u branju zadružnog kukuruza, trebljenje šuma oko sela od jaja i larvi gubara, u čemu su učestvovali svi razredi, a beše nas ukupno više od pet puta više učenika nego sad. Imali smo i školsku topolovu šumu, ovde se zove topoljar i jednom je moj, šesti ili sedmi razred, sadio mlade topole. Praksa je bila i na časovima opštetehničkog i domaćinstva – bušenje metala i drveta iskusio sam tu, ali i osnove
