Извештај Минхенске безбедносне конференције позива Европу да буде чвршћа и војно независнија од САД

Европа је дошла до болне спознаје да мора да буде чвршћа и војно независнија од ауторитарне америчке администрације која више не дели посвећеност либералним демократским нормама, пише у извештају припремљеном за Минхенску безбедносну конференцију.

Како преноси Гардијан овај извештај припрема сцену за пуну идеолошку конфронтацију са Белом кућом председника Доналда Трампа на предстојећем годишњем састанку стручњака за безбедносну политику који почиње у петак.

Сада већ озлоглашен говор потпредседника САД Џеј Ди Венса на прошлогодишњој Минхенској безбедносној конференцији када је тврдио да европске елите сузбијају слободу говора и отварају бране за масовну миграцију обележио је тренутак када је Европа схватила да јој Трампова администрација неће више бити поуздан трговински и безбедносни партнер, пише Гардијан.

Од тада су европски лидери и тим Доналда Трампа водили низ битака око тема као што су америчко залагање да примора Украјину да направи уступке Русији, Трампове претње о преузимању Гренланда и низа америчких протекционистичких мера од царинских баријера до унутрашњих инвестиционих забрана.

На ту поделу је јасно указао у говору на Светском економском форуму у Давосу прошлог месеца канадски премијер Марк Карни који је упозорио на расцеп између САД и њихових западних савезника, наводи Гардијан.

Венсова процена европског пада ојачана је у најновијој америчкој безбедносној стратегији у којој су европски лидери оптужени да надгледају 'цивилизацијско брисање'. Недавно је Трамп омаловажио храброст са којом су се европски припадници НАТО снага борили у Авганистану, што је дубоко увредило европске војне лидере, подсећа Гардијан.

Венс се не очекује у Минхену ове године али ће доћи државни секретар САД Марко Рубио, и најављен је долазак конгресне делегације САД.

Анкета наручена за извештај показује да су Европљани све више спремни да делују без америчког вођства и кажу да им оно више није неопходно.

У извештају Минхенске безбедносне конференције Трамп се оптужује да има тежњу за деструкцијом и за заузимањем стране Владимира Путина.

"Већина Европе посматра како САД падају у 'компетитивни ауторитаризам' са растућом забринутошћу или чак ужасом питајући се колико је заиста отпорна америчка демократија", пише у извештају.

У извештају се наводи да су се САД окренуле од либералних принципа који су подржавали послератни поредак и да Вашингтон можда доноси послеамерички поредак.

"Док заговарачи политика председника Трампа верују да ће оне 'учинити Америку поново великом' критичари кажу да су оне суштински једнаке 'самоубиству суперсиле", каже се у извештају.

Европски лидери су схватили да је зависност од америчке војске и прилагођавање достигло своје границе, додаје се у извештају.

"Европљани су недавно морали да признају да је готово немогуће одбацити трговинске споразуме који су супротни правилима отворене трговине или говорити против очигледних кршења суверенитета других земаља ако је неко увелико завистан од војне помоћи земље коју оптужује за тактике принуде и укидања постојећих норми", каже се у извештају.

Указује се да је то посебно "болна спознаја" за Европљане и неке њихове партнере у Индо-пацифику који су се дуго ослањали на Вашингтон да буде задужен за најтежи део одбране њихових интереса.

У извештају Минхенске безбедносне конференције предлаже се европским лидерима да се прилагоде техникама Трампове администрације и да буду смелији у доношењу одлука и начину комуникације. Наводи се да они који бране међународна правила и институције треба да буду исто толико смели као они који желе да их униште.

Извештај указује да је "ослањање на стерилна саопштења, предвидљиве конференције и опрезну дипломатију" у свету где су противници постали много немилосрднији и много иновативнији, рецепт за неуспех.

Наводи се да у ери политике која разара, они који само стоје по страни су под сталним ризиком да буду затрпани.

Додаје се да с обзиром на количину рушења које се већ догађа није више довољно ангажовати се у реакцијама, и напорима малог обима да се поново изгради статус кво.

"Они који се противе политици разарања морају да ојачају неопходне структуре, направе нове одрживије нацрте и сами постану храбри градитељи. Сувише тога је у питању, заправо, све је у питању", каже се у извештају.

У извештају се такође одбацује Венсова тврдња да су европске елите постале ауторитарни цензори. Наводи се да док су водеће личности у Трамповој администрацији оптужиле Европску унију и појединачне европске владе за цензуру, а Украјину да не одражава демократске вредности, оне су се у великој мери уздржале од било каквих оштрих критика Москви, упркос настављеној руској репресији  и међународне агресије.

"Нова америчка национална безбедносна стратегија чак ни не укључује део који је посвећен Русији. Док је Бајденова администрација сматрала подршку Украјини као самоодбрану против руске агресије, као стратешки интерес и моралну дужност Трамп и његов тим често показују узнемирујућу наклоност руском председнику Владимиру Путину", пише у документу.

(Бета, 09.02.2026)