Šta puč iz 1950. u Gvatemali otkriva o Trampovoj politici prema Venecueli, Grenlandu i Iranu
Može li strah američke kompanije da izgubi plantaže banana 1950-ih u Gvatemali objasniti današnju Trampovu agresivnu ekspazionističku politiku?
Kad je voćna kompanija ubedila američkog predsednika Dvajta D. Ajzenhauera da 1954. svrgne demokratski izabranog predsednika Gvatemale Jakoboa Arbenca, posledice su se osećale decenijama širom Latinske Amerike.
Korene „Donroove doktrine“, na koju se američki predsednik Donald Tramp poziva da bi opravdao zarobljavanje venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura, stručnjaci pronalaze još u državnom udaru u Gvatemali koji je pokrenula američka Centralna obaveštajna agencija (CIA).
U praksi je veliki u svemu udeo imala moćna američka multinacionalna Ujedinjena voćna kompanija (UFC) koja je najveći deo novca zarađivala prodajom banana.
„Kompanija je bila toliko moćna u Gvatemali i susednim zemljama da je dobila nadimak 'hobotnica', zato što je imala pipke svuda“, kaže doktorka Grejs Livingston sa Univerziteta u Kembridžu.
Sa sedištem u Bostonu, saveznoj državi Masačusets, kompanija nije imala nikakve zvanične veze sa Ajzenhauerovom administracijom.
Ali kad je Arbenc predložio eksproprijaciju i preraspodelu još neobrađenog zemljišta na velikim plantažama, kako bi rešio problem hroničnog siromaštva, UFC je lobirao u Vašingtonu, igrajući na kartu hladnoratovskih strahova.
Predstavili su Gvatemalu kao podložnu sovjetskom uticaju.
„Arbenc je planirao da plati prilično velikodušnu odštetu - dvostruku u odnosu na cenu koju je UFC platila - ali kompanija nije bila zadovoljna ponudom“, kaže Livingston.
I Ajzenhauer je pristao da interveniše, uprkos tome što je Arbenc po dolasku na vlast pričao da Gvatemalu, iz feudalnog, želi da pretvori u modernu kapitalističku ekonomiju.
Ajzehnauerovo opravdanje se oslanjalo na Monroovu doktrinu.
Deklaracija američkog predsednika iz ranog 19. veka Džejmsa Monroa, da zapadna hemisfera mora biti oslobođena uticaja evropskih sila, bila je u to vreme odbrambeni pucanj upozorenja.
Poručivala je drugim zemljama da se drže podalje od onoga što su SAD smatrale njenim regionalnim poslovima.
Predsednik Teodor Ruzvelt je 1904. ponovo posegnuo za ovom politikom i osavremenio je da bi „eksplicitno opravdao američke vojne intervencije u regionu“, kaže Livingston.
Trampova Donroova doktrina takođe se eksplicitno oslanja na nju, kako bi opravdao zveckanje oružjem prema Venecueli, Grenlandu i Iranu.
- Šta je Monroova doktrina koju pominje i Donald Tramp
- Tramp rizikuje da vrati svet u doba imperijalizma: BBC analiza
- Sedam scenarija: Šta bi moglo da se desi ako Amerika napadne Iran
„Logika sfera“ je „suštinski Trampov pristup svetskom poretku i delom obeležje njegove dugotrajne averzije prema globalizmu, multilateralizmu, izukrštanim savezništvima i večitim ratovima u dalekim zemljama“, smatra Stjuart Patrik, viši stručni saradnik i direktor programa Globalnog poretka i institucija pri Karnegijevoj fondaciji za međunarodni mir.
Cilj nove američke Strategije za nacionalnu bezbednost, saopštio je Tramp prošle godine, jeste da „zaštiti trgovinu, teritoriju i prirodna bogatstva koji su ključni za našu nacionalnu bezbednost“.
U međuvremenu je istakao da je „američka dominacija“ ključna i da će biti primenjen maksimalni ideološki, psihološki i vojni pritisak da bi se zaštitili američki interesi.
U Venecueli i Iranu, ti interesi se vrte oko nafte, kaže Anderson, i pretnje da će je se Kina dočepati prva.
Grenland takođe ima dragocena prirodna dobra koje Tramp želi da obezbedi pre nego što ih prigrabe neprijatelji Vašingtona.
U Gvatemali su to bili ideologija, hladnoratovski rivalitet sa Rusijom i banane, ali taktika suštinski ostaje ista.
„Slično onome što smo nedavno videli u Venecueli, postojalo je nagomilavanje vojske oko Gvatemale“, kaže Livingston.
„Ajzenhauer je najavio da će poslati dve podmornice na jug, a poslali su i bombardere u obližnju Nikaragvu, i počeli da presreću gvatemalske brodove u morima oko Gvatemale - i zato ima mnogo sličnosti sa Venecuelom.“
CIA je bacala letke u Gvatemali upozoravajući na ogromnu invaziju, koristeći crteže da dopru do uglavnom nepismenog stanovništva.
Osnovala je radio mrežu, koja je isticala da emituje iz unutrašnjosti zemlje, mada stručnjaci tvrde da su mnogi od signala dolazili preko granice.
„Na radio stanici tvrdili su da se hiljade ljudi pridružuju plaćeničkim snagama, ali kad su prešli granicu, nije došlo do spontanog ustanka“, kaže Livingston.
„Podrška koju je CIA pružila ovoj navodnoj invaziji počela je bombardovanjem strateških položaja širom Gvatemale, kao i u samoj prestonici.
„Čak je i bacila ogromnu dimnu bombu na vojnu kasarnu i puštala preko radija zvuke bombardovanja, sa ciljem da demorališe ljude i vojsku.“
Zauzvrat je vojno vođstvo, verujući da ne može da pobedi invaziju, pozvalo i na kraju ubedilo Arbenca da podnese ostavku.
- Kako Tramp može da 'uzme' Grenland
- Kako američko zarobljavanje Madura može da utiče na poteze Rusije i Kine
- Bolna pitanja za NATO i EU dok Tramp preti Grenlandu
Grenland je sada, a samim tim i Danska, dobio direktne pretnje od Trampa na društvenim mrežama, među njima planove da se anektira teritorija i uvedu ekonomske kazne za bilo kakav otpor.
U međuvremenu, psihološki pritisak je pojačan u Iranu, sa pretnjama brutalnom vojnom akcijom da bi se iznudila pokornost, uterao strah i zaštitili američki interesi.
„Masivna armada se uputila ka Iranu“, objavio je Tramp na društvenim mrežama.
„Kao i sa Venecuelom, spremna je, voljna i sposobna da rapidno ostvari misiju - brzo i nasilno, ako bude bilo potrebno.“
Nekoliko nedelja pošto se Arbenc povukao, bio je prisiljen da ode u izgnanstvo.
„Novi režim ga je na aerodromu prisilno pretresao skinuvši ga u donji veš, pred razjarenom masom, i zatim ubacio u avion“, kaže Livingston.
Više od 70 godina kasnije, Maduro je bio prisilno odveden u Njujork, nakon što su ga zarobile američke snage.
„Prvo smo videli slike bombardovanja Karakasa“, kaže Anderson.
„A sledeće što smo videli je bio Maduro u lancima okružen vojnicima i pokoran. To je deo istog obrasca.“
Analitičari kao što je Majk Krouli iz CBC njuza ističu da se Trampov pristup Grenlandu takođe oslanja na vizuelni politiku, poput objava na društvenim mrežama, otkazane državničke posete i provokativne slike.
Njima se uspostavlja dominacija i umanjuje slobodna volja manjih zemalja.
- Hoće li Amerika napasti Iran i koliko bi se ovaj sukob razlikovao od prethodnih
- Šta se zna o Trampovom 'mogućem dogovoru' oko Grenlanda
- Tramp uzdrmao svetski poredak više nego bilo koji predsednik od Drugog svetskog rata: BBC urednica
Dugoročna pretnja
Oni koji podržavaju američku intervenciju često tvrde da samo diktatori i oni koji iskazuju prezir prema demokratiji ili američkoj bezbednosti treba da se plaše.
Međutim, veliki broj stručnjaka se ne slaže s tim.
„Gvatemala pokazuje da su SAD bile spremne da svrgnu demokratski izabranu vladu - i da je od proglašavanja Monroove doktrine, Amerika intervenisala u Latinskoj Americi više od 80 puta“, kaže Livingston.
„Tramp vraća tu doktrinu u njenom najdrskijem obliku.“
Ono što je usledilo posle intervencije u Gvatemali moglo bi da pruži predsedniku razlog za zabrinutost.
Usledili su decenije nasilja i nestabilnosti, tokom koje su autoritarne vlade - a potom narko karteli - iskoristili vakuum moći, duboko se ušančivši i šaljući istovremeno očajne izbeglice i narkotike preko američke granice.
A to je, kažu posmatrači, predstavljalo veću dugoročnu pretnju po američke interese od reformi zemljišta ili strahova od komunističkog uticaja korišćenih za opravdavanje intervencije na samom početku.
Dodatno izveštavanje: BBC Globalno novinarstvo
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- Špijuni, dronovi i let-lampe: Kako je Amerika zarobila Madura
- 'Nisam kriv': Maduro pred američkim sudom u zatvoreničkoj uniformi
- Kad te tetka Radmila probudi i javi ti za Madura: Srbi iz Venecuele
(BBC News, 02.09.2026)
