Džon Vejn je zbog ovog filma prekršio svoje "zlatno" pravilo: "Nevoljno je pristao"

Zato je Vejn verovao da može bez većih problema da prebrodi nadolazeću oluju novih holivudskih trendova, a da pritom ne izgubi filmsku poziciju u kojoj je uživao. Međutim, na kraju shvatio da je postao čovek van svog vremena. Ne samo da je krajem šezdesetih već bio u sumraku karijere, što je značilo da je bio previše star da bi iz korena menjao pravila koja su mu decenijama savršeno služila, već je, kao živa legenda, pretpostavljao da to od njega niko ni neće