Kako sam ubio oca

Sve je počelo tako što je on prvo ubio sina. Ne u crnoj hronici, ne u policijskom zapisniku. Ubio ga je tamo gde se ubistva ne broje: u pogledu, u držanju, u načinu na koji dete nauči da ulazi u sobu tiše nego sopstveni dah. Telo se navikne na udarac. Duša se nikad ne navikne na sram. Otac je bio čovek koji je imao dve verzije sebe. Jednu treznu, koja je umela da ćuti kao da joj ćutanje pristaje, i drugu, alkoholizovanu, koja je urlala i udarala kao da se njome