BBC vesti na srpskom

Холанђани воле да раде четири дана недељно, али колико је то одрживо

Холандија има најкрац́е радно време у Европи, али неки стручњаци кажу да то штети њеној привреди.

BBC News 23.02.2026  |  Ана Холиган - ББЦ дописница
Gevin Arm i Bert de Vit
ББЦ
Гевин Арм и Берт де Вит су 2019. године увели четвородневне радне недеље у предузец́у

Холанђани су усвојили радну недељу од само четири дана.

Али да ли тако нешто може да потраје?

„Деца су само једном мала&qуот;, каже Гевин Арм, суоснивач малог предузец́а Поситивити Брандинг са седиштем у Амстердаму.

„Вец́ина људи, ако воде компанију, бацају се на то и раде, раде, раде да би покушали да успеју. И вероватно то раде за сопствену децу.

„Али онда се осврну када одрасту и кажу: 'Пропустио сам тај део њихових живота', и то је ужасно.

„Не желимо то&qуот;, каже он.

Арм разговара са мном у удобној канцеларији фирме у живахном насељу Де Пијп у холандској престоници, јужно од центра града.

Насеље је познато по ужурбаним пијацама и боемској историји.

Фирма, коју је основао са колегом Бертом де Витом, саветује компаније о њиховом идентитету и паковању.

Арм и Де Вит су пре седам година прешли на четвородневну радну недељу.

Запосленима није смањена плата, нити су морали да раде дуже током та четири дана.

Уместо тога, радили су осам сати дневно.

„Равнотежа између посла и приватног живота била је у сржи свега&qуот;, додаје Де Вит, који се не слаже са сугестијом да њихови запослени сада раде мање за исти износ новца.

Он то описује „као паметнији, а не напорнији рад&qуот;.

„У другим земљама можда проводе много времена на послу, али то не значи да много и раде - промена културе и начина размишљања је највец́и изазов.&qуот;

Ljudi na ulicama Amsterdama
АФП виа Гетти Имагес
Холанђани раде најмање сати недељно у Европи

Четвородневна радна недеља је годинама уобичајена широм Холандије, а чак су се и највец́е компаније придружиле.

ФНВ, највец́и синдикат у земљи, наставља да се бори да ова пракса постане званична препорука владе.

У сваком случају, запослени у Холандији вец́ имају законско право да захтевају смањење радног времена.

„Треба ми време да прочистим мозак, ослободим ум.

„Најбоље идеје добијам када шетам пса&qуот;, каже Марике Пеперс, директорка за људске ресурсе у холандској софтверској фирми Нмбрс.

Она узима слободан петак сваке недеље.

„Нико ме не очекује на послу, добијам инспирацију, за мене је боље, а и компанији је&qуот;, каже.

Откако је компанија прешла на четвородневну радну недељу, „мање је случајева боловања запослених и више је оних који остају на истом послу и не одлазе из фирме&qуот;, додаје.

Али тешко је било прихватити ову идеју, каже она.

„Морали смо да убедимо инвеститоре. Наши људи су у почетку били сумњичави, говорили су: 'Нисам способан да завршим посао за пет дана'.

„Неки су осец́али притисак.

„Али једноставно морамо да будемо ригорозни у одређивању приоритета у раду, да смањимо број састанака&qуот;, каже.

Marike Pepers i njen pas
Мариеке Пеперс
Марике Пеперс каже да јој најбоље идеје падају на памет док шета пса

Усвајање четвородневне радне недеље у Холандији привукло је међународну пажњу.

Запослени у Холандији раде у просеку 32,1 сат недељно, што је најмање у ЕУ и знатно испод просека од 36 сати.

Истовремено, холандски економски учинак или БДП по глави становника остаје међу највишим у Европи и близу врха земаља чланица ОЕЦД-а (Организације за економску сарадњу и развој) развијених привреда.

То доводи у питање претпоставку да богатим земљама треба дуго радно време да би остале конкурентне.

Али да ли је реалност четвородневне радне недеље у Холандији толико успешна за домаћу привреду као што показују подаци?

„Тачно је да Холандија има високу продуктивност и да људи раде мање сати&qуот;, каже Данијела Глокер, економисткиња у одељењу за Холандију при ОЕЦД-у.

„Али у протеклих 15 година продуктивност није порасла.

„Дакле, ако Холанђани желе да одрже квалитет живота, морају да повец́ају продуктивност или да повец́ају понуду радне снаге&qуот;, додаје.

То би значило да ц́е постојец́и радници морати да почну да производе више робе и услуга по дану рада, или ц́е земљи бити потребни додатни људи на тржиште рада, на пример, потенцијално кроз повец́ану имиграцију.

Холандија има највец́и удео радника са скрац́еним радним временом у ОЕЦД-у, где скоро половина запослених ради мање од пуног радног времена.

Више плате и начин на који холандски порези утичу на средњи део расподеле прихода чине додатне сате мање привлачним.

Три од четири жене и један од четири мушкарца раде мање од 35 сати, подаци су владе.

Синдикати тврде да „један дан мање&qуот; може да буде добар за привреду, продуктивност и друштво, и да нормализација четвородневних образаца може да задржи људе који би иначе потпуно напустили посао.

Али ОЕЦД упозорава да се и притисци појачавају.

Као и вец́ина земаља, Холандија се суочава са старењем становништва, те како све више људи одлази у пензију, мање их је у радној снази.

„Холанђани су богати и мање раде, али питање је колико је ово одрживо?&qуот;, каже Никола Гон, економиста у ОЕЦД-у.

„Оно што се дешава је да Холандија наилази на ограничења са свих страна, а начин да се ово ублажи је проширење понуде&qуот;.

Porodica vozi biciklu
АФП виа Гетти Имагес
Неки економисти кажу да би више Холанђанки требало да ради пуно радно време

Један од начина за повец́ање ове понуде могао би да буде да се више Холанђанки запосли на пуно радно време.

Иако је запосленост жена висока, више од половине Холанђанки има скрац́ено радно време - око три пута више од просека ОЕЦД-а.

Главно ограничење је брига о деци, а високи порези на доходак и сложене бенефиције могу да обесхрабре људе, посебно друге запослене у породици, да раде више сати.

Петер Хајн ван Мулиген из Холандског завода за статистику (ЦБС) указује на „институционализовани конзервативизам&qуот; дубоко укорењен у холандском друштву, који делује као препрека.

Студија из 2024. године открила је да сваки трећи становник Холандије сматра да мајке са веома малом децом (узраста од три године) треба да раде највише један дан у недељи, а скоро 80 одсто сматра да је три дана у недељи максимум.

За очеве ови удели износе пет и 29 одсто.

„Велика разлика&qуот;, напомиње Ван Мулиген.

Ивет Бекер из синдиката ФНВ каже да четвородневна радна недеља може да помогне у смањењу родне разлике.

„Добијате продуктивност са мање изостајања са посла&qуот;, објашњава он.

У компанији Поситивити Брандинг, Де Вит верује да четвородневне радне недеље чине запослење „привлачнијим&qуот;, посебно за секторе које немају довољан број запослених, као што су образовање и здравство.

„То би могло да учини те професије много привлачнијим и да се поново повец́а продуктивност.&qуот;

Слично мишљење има и његов колега Арм.

„Да ли сте срец́нији? Да ли више уживате у вашем животу?

„Заправо, то је оно што је важно.&qуот;

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.23.2026)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Култура, најновије вести »