Мрежа система за препознавање лица, гласа и регистарских таблица се шири у Србији

Балканска истраживачка мрежа Србије (БИРН) објавила је да све више јавних институција у Србији користе технологије које омогућавају праћење људи у реалном времену - од аудио-надзора у градском аутобусима, до камера које прате руте возила и софтвера за препознавање лица у школама и здравственим установама.

БИРН је, како су навели, у оквиру вишегодишњег истраживања прикупио податке о јавним набавкама опреме за надзор и мапирао их на интерактивној платформи, у тренутку када се, како наводе, убрзано шири мрежа камера, дронова и система за препознавање таблица.

"Камере које препознају лице док пролазите кроз школску капију. Микрофон у аутобусу који бележи разговор. Систем који може да повеже регистарску таблицу са рутом кретања кроз више градова", пише тај портал.

У последњих пет година, како су навели, стотине јавних институција у Србији набавило је више од 1.000 комада опреме за надзор - од камера са функцијама препознавања лица, праћења регистарских таблица и анализе понашања, преко камера које снимају и анализирају звук, до дронова са вишеструким зумом и термалним снимањем.

Број набављене опреме за надзор је, како тврди БИРН, заправо знатно већи, јер Министарство унутрашњих послова, Војска Србије, Војнобезбедносна агенција (ВБА), Војнообавештајна агенција (ВОА) и Безбедносно-информативна агенција (БИА) ту врсту опреме набављају по посебном режиму.

Стручњаци, који су говорили за БИРН, сматрају да наведени типови опреме имају своју безбедносну сврху, али носе ризик од злоупотребе, поготово када је у питању приватност грађана.

"Право на приватност је уставна категорија и када немате адекватан основ да задирете у приватност то не би требало да се ради. Дефинитивно се технологија развила пресељењем великих сфера живота у онлине. Технологију није пратило право. Врло често се дешава да се проблем толико нагомила, па тек онда регулатива реагује", рекао је адвокат Милош Стојковић.

БИРН пише да такав надзор не односи се само на запослене у институцијама, већ и на грађане који посећују те објекте или пролазе поред њих, а у случају градова, који постављају камере на јавним местима, надзор захвата широк круг људи и подиже питања о равнотежи између безбедности и приватности.

БИРН је навео да су подаци прикупљени из јавно доступне документације уз помоћ интерног алата "ТендерСпи", развијеног за систематско праћење јавних набавки.

"Резултат је детаљан увид у то где се у Србији користе камере, које препознају лица и регистарске таблице, где се снима и звук, ко поседује софтвер за анализу понашања и како се шири мрежа уређаја који могу пратити кретање људи и возила", наводи се у тексту који се у целости може пронаћи на сајту бирн.рс.

(Бета, 24.02.2026)