'Iran teško gubi', kaže Hegset; Teheran uzvraća: 'Nemate nikakav realan cilj'

Dok rakete i borbeni dronovi lete po Bliskom istoku, vlasti Amerike, Izraela i Irana se nadmeću i izjavama.

BBC News pre 15 minuta

eksplozija u teheranu, napadi na teheran

Američke i izraelske snage nastavljaju napade na Iran sa velikom efikasnošću, zbog čega Teheran koristi sve manje raketa i dronova kao odgovor, rekao je Pit Hegset, državni sekretar za odbranu 10. marta.

„Iran je sam i teško gubi", dodao je, posle informacija da su se iranski napadi raketama smanjili za 90 odsto.

Podatak je na istoj konferenciji objavio Dan Kejn, načelnik generalštaba združenih snaga SAD, dodajući da su napadi dronovima opali za 83 odsto.

Hegset je najavio intenziviranje napada u narednim danima.

Iranske vlasti kažu da je od početka rata ubijeno više od 1.300 ljudi.

Portparol vlade Fatemeh Mohadžerani kaže da je među njima 206 žena i dece i tvrdi da su desetine zdravstvenih centara bile meta napada.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je da je cilj američko-izraelskih vazdušnih napada „oslobađanje iranskog naroda tiranije trenutnog režima", ali da je „na kraju krajeva, to na Irancima“.

„Nema sumnje da dosadašnjim akcijama lomimo kosti, a i dalje smo aktivni“, objavio je na društvenoj mreži Iksu.

Međutim, Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, negira da su izraelsko-američke snage ostvarile bilo kakve ciljeve.

„Ne mislim da imaju neki realan cilj u svojoj glavi“, rekao je u intervjuu PBS-u.

Aragči kaže da rast cene nafte „nije naša krivica“ i okrivio je za to „napade i agresiju koju su Izraelci i Amerikanci izvršili protiv nas“.

Iranci u Teheranu kažu da su „u potpunom mraku“ posle jakih udara u noći između 9. i 10. marta.

„Udarali su baš jako, u našoj kući se vide pukotine u zidovima.

„Ne možemo oči da sklopimo na miru", rekao je muškarac za BBC na persijskom.

Žena iz Teherana je rekla da se „svakih nekoliko sati čuju eksplozije“, dok jedan muškarac dodaje da su se u jednom trenutku napadi bili „na po 20 minuta“.

Slično opisuju i stanovnici obližnjeg Karadža.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan reagovao je povodom dejstva vojnih snaga te zemlje, koje su 9. marta presrele rakete iz Irana.

Kršenje turskog vazdušnog prostora „ne može se opravdati“, rekao je Erdogan i dodao da napadi na zemlje u regionu nikome ne pomažu.

U telefonskom razgovoru sa iranskim predsednikom Masudom Pezeškijanom, Erdogan je rekao da Turska pokušava da otvori vrata diplomatiji kako bi pomogla da se rat okonča.

Izrael je nastavio napade na jug Libana, gde je od početka rata 2. marta ubijeno više od 400 ljudi, a raseljeno skoro pola miliona.

Liban je uvučen u sukob pošto je vojno-politička grupa Hezbolah lansirala rakete na Izrael u znak podrške Iranu.

Džozef Aun, predsednik Libana, pozvao je na direktne razgovore sa Izraelom o „trajnim aranžmanima za bezbednost i stabilnost na našim granicama“, dok je optužio Hezbolah za izdaju zemlje.

Optužio je Izrael da „ne pokazuje poštovanje prema međunarodnim ni zakonima rata“.

Od početka sukoba, Iran je uzvraćao, gađajući Izrael, ali i zemlje u Persijskom zalivu, najviše Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Katar.

Masud Pezeškijan, iranski predsednik, ranije se izvinio napadnutim susednim državama.

Od početka rata 28. februara do danas, poginulo je najmanje sedam američkih vojnika.

Tokom vikenda 7. i 8. marta, SAD i Izrael su pokrenuli nove talase vazdušnih napada na Iran, pogodivši brojne mete, među kojima i skladišta nafte.

U jednom od mnogobrojnih napada dronovima pogođena je i britanska vazduhoplovna baza u južnom delu Kipra.

Francuska ća rasporediti dve fregate (vrstu ratnog broda), kao deo pomorske misije Evropske unije za zaštitu brodarstva u Crvenom moru.

Francuski predsednik Emanuel Makron je tokom posete Kipru poručio da „ako je Kipar napadnut, napadnuta je i Evropa.“

Svetske cene nafte opale su nakon što su 9. marta u jednom trenutku skočile na skoro 120 dolara po barelu, što je najviše od 2022. godine, posle početka rusko-ukrajinskog rata.

Pad cene nafte usledio je pošto je američki predsednik Donald Tramp izjavio da će rat u Iranu biti završen „prilično brzo“, ali da Sjedinjene Američke Države još nisu „dovoljno pobedile“.

Tramp je izneo i oštru pretnju Iranu da će se suočiti sa „smrću, vatrom i ognjem" ako Teheran poremeti plovidbu u Ormuskom moreuzu, jednom od najvažnijih za svetski transport nafte.

Iran je uzvratio da neće dozvoliti izvoz „litra nafte“ iz regiona ako američko-izraelski napadi budu nastavljeni.

Iranska Revolucionarna garda saopštila je da će svaka arapska ili evropska zemlja koja protera izraelske i američke ambasadore sa svoje teritorije dobiti neograničen prolaz kroz Ormuski moreuz od 10. marta, javili su iranski državni mediji.

Kroz ovaj moreuz, širok oko 34 kilometra, prolazi gotovo petina svetske ponude nafte, što ga čini ključnim i visokorizičnim uskim grlom za globalna tržišta.

„Gađaćemo Iran 20 puta jače nego do sada ako učini bilo šta što bi zaustavilo protok nafte unutar Ormuskog moreuza.

„Pored toga, uništićemo mete zbog čega će Iranu biti praktično nemoguće da se ponovo izgradi kao nacija.

„Smrt, vatra i bes će vladati nad njima, ali se nadam i molim da se to ne dogodi", napisao je Tramp u objavi na njegovoj društvenoj mreži Istina (Truth Social).

Tramp je naglasio da je to „poklon Sjedinjenih Američkih Država Kini i svim onim zemljama koje intenzivno koriste Ormuski moreuz".

„Nadam se da će taj gest biti zaista cenjen", poručio je Tramp.