Ведра нарав – здрава крв
Дојче веле 14.03.2026
Ослушкујем Ар. На неколико места слапови одају да је реч о ћудљивој планинској реци која се само притајила. Вода је равнодушна према животима које је уништила. Да ли ће је ови људи икада више доживети као лепу?
Ступио сам на пуст перон испред станичне зграде која је допола била сакривена скелама. Воз је отклопарао свом следећем циљу. Дан је био сунчан и необично топао за ово доба године. Зашао сам уским пролазом на другу страну зграде. Високо на њеном репрезентативном прочељу могле су се прочитати две пословице које сведоче да је долина реке Ар део весељачког Порајња. На левој страни камене неоготичке грађевине из 1880. читам речи исписане немачком варијантом готице:
