Šta Iranci mogu da čuju o ratu
Iranski državni mediji preuveličavaju neprijateljske žrtve i skloni su digitalnim manipulacijama kako bi se veličao Iran i njegov režim.
Prvi izveštaji objavljeni su na malim ekranima u inostranstvu i nisu dostupni većini Iranaca.
Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je 28. februara izjavio da postoje „naznake da tiranin više nije među živima", ukazujući da je vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei ubijen u zajedničkom napadu Izraela i Sjedinjenih Američkih Država (SAD).
Međutim, Iranci koji su pratili državnu televiziju to nisu mogli da čuju.
Zvaničnici vlade nisu ni potvrdili ni demantovali smrt Hamneija.
Na jednom od kanala državnog servisa IRTV3, voditelj vesti je apelovao na gledaoce da „veruju" njemu i „najnovijim informacijama" koje imaju vlasti.
Navode o Hamneijevoj smrti odbacio je kao „neosnovane glasine" koje će „uskoro biti razotkrivene".
Tek sledećeg jutra iranski državni mediji izvestili su o smrti Hamneija, satima pošto je tu vest američki predsednik Donald Tramp objavio na društvenim mrežama.
Od početka rata u kojem je, prema izveštajima, poginulo više od 1. 300 ljudi u Iranu, a sukobi su se proširili na Liban i zemlje Persijskog zaliva, iranski državni mediji predstavljaju zvaničnu verziju događaja domaćoj publici mešajući činjenice i fikciju.
Iako milioni Iranca prate satelitske kanale na persijskom jeziku koji se emituju u inostranstvu, pristup nezavisnim informacijama je otežan.
Zbog isključenja interneta, cenzure i blokiranih kanala, Iranci su tokom nemira i sukoba uglavnom odsečeni od ostatka sveta.
BBC je pratio kako su tokom prve nedelje rata izveštavali iranski državni mediji i utvrdio je da su vesti bile usredsređene na patnju civila, pozive na odmazdu protiv „neprijatelja" i da su podsticale ljude na odanost Islamskoj Republici, dok su pružali malo informacija o vojnim i vladinim objektima koje su pogodili Izrael i SAD.
Uočili smo i primere dezinformacija.
Iranski medijski aparat
Prema podacima organizacije Reportera bez granica, Iran je jedna od najrepresivnijih zemalja u sveta u pogledu slobode štampe.
Od revolucije 1979. godine, kada je uspostavljena Islamska Republika Iran, svi mediji izveštavaju prema strogo postavljenim ograničenjima.
Većini medijskih kuća sa Zapada i na persijskom jezika, među kojima je BBC persijski servis, zabranjeno je da izveštavaju iz Irana.
Iako su radio i televizija glavno medijsko oružje režima, vlast takođe deluje i na internetu, preko sajtova i društvenih mreža, poput Instagrama, Telegrama i Iksa.
Za pristup ovim društvenim mrežama u Iranu je obično potrebna virtuelna privatna mreža (VPN).
Državni medijski aparat je postao glavni izvor informacija stanovnicima Irana, posebno kada se isključi internet.
„Oni imaju narativ koji promovišu", kaže Mahsa Alimardani iz organizacije za ljudska prava Witness.
„Taj narativ je da beleže pobede i da je njihova vojska veoma moćna".
Pogledajte video: Šta je stvarno, a šta lažno u američko-izraelskom napadu na Iran
Više iranskih državnih medija izvestilo je da su iranske snage ubile ili ranile stotine američkih vojnika, što je preuveličavanje broja žrtava neprijatelja.
Tasnim njuz, poluzvanična novinska agencija povezana sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRG), 3. marta je izvestila da je 650 američkih vojnika ubijeno u prva dva dana rata.
Agencija je citirala portparola IRG-a.
Vest su preneli strani mediji u nekim zemalja, među kojima su Indija, Turska i Nigerija.
U to vreme, Pentagon je potvrdio smrt šest američkih vojnika.
Centralna komanda SAD-a je 13. marta potvrdila smrt još sedam pripadnika američkih oružanih snaga.
Iskrivljavanje stvarnosti
Za širenje propagande državnim medijima pomažu i nove tehnologije.
U objavi na Fejsbuku, koja je kasnije obrisana, državni informativni kanal na engleskom jeziku Pres TV podelio je video-snimak zgrade u plamenu, iz koje se uzdižu stubovi dima.
„Dim se diže iz nebodera u Bahreinu posle iranskog napada", glasio je opis.
Međutim, pažljivom analizom otkrivene su neobične pojedinosti u snimku, kao što su dva automobila koja se naizgled stapaju u jedan, što je znak da je video lažan i da je stvoren pomoću veštačke inteligencije.
„Iako upotreba sadržaja stvorenog pomoću veštačke inteligencije u ratnoj propagandi svakako nije ništa novo, zapanjujuće je da glavni državni mediji, čak i oni za koje se smatra da se ne pridržavaju istine, koriste lažne sadržaje stvorene pomoću veštačke inteligencije", kaže Bret Šafer, viši direktor britanskog Instituta za strateški dijalog.
„To što su iranski državni mediji više puta koristili dipfejk sadržaj, ukazuje na karakteristiku njihovog izveštavanja o ratu, a ne grešku."
- Kako je srpski glumac na društvenim mrežama postao ukrajinski ratni heroj
- Kako prepoznati da je fotografija obrađena i da je lažna
- „Dipfejk je budućnost stvaranja sadržaja“
Kao i u slučaju većine sadržaja o ratu stvorenih pomoću veštačke inteligencije, koji su preplavili društvene mreže, ne zna se ko ga je napravio, niti odakle potiče.
Međutim, od početka rata BBC je uočio i druge primere sadržaja stvorenog pomoću veštačke inteligencije, koji dele vladini mediji da bi promovisali njihov narativ.
Mnoge od tih slika su izrazito nerealistične i namenjene su veličanju, a ne obmanjivanju.
Bela kuća i američki predsednik Tramp takođe redovno dele slike i video-zapise stvorene pomoću veštačke inteligencije, čija svrha je veličanje njihove moći.
Izraelski premijer Netanjahu je nedavno na Instagramu podelio sliku stvorenu pomoću veštačke inteligencije na kojoj su on, Tramp i Vinston Čerčil, britanski premijer tokom Drugog svetskog rata, u trijumfalnoj pozi.
Trunke istine
Iranski režim ima dugu istoriju pružanja lažnih informacija uz malo istine, što je izazvalo sumnju kod mnogih kritičara režima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.
Kada su iranski državni mediji 3. marta izvestili da je u udaru na školu poginulo više od 160 dece i osoblja, za koji nezavisni stručnjaci kažu da je verovatno bila američka operacija koja je ciljala obližnju vojnu bazu, podelili su i fotografiju masovne sahrane snimljenu iz vazduha.
Protivnici vlade tvrdili su da je slika stvorena pomoću veštačke inteligencije.
Međutim, slika je bila stvarna.
Fotografiju smo geolocirali na groblju udaljenom oko 3,7 kilometara od škole i potvrdili da se raspored drveća, puteva i obližnje zgrade podudara sa satelitskim snimcima.
Sveže iskopani grobovi takođe su vidljivi na satelitskim snimcima dan posle sahrane.
Dan ranije, tlo je bilo ravno, bez ičega.
„Moramo istovremeno da se držimo dve istine", kaže Mahsa Alimardani iz organizacije Witness.
Iranski režim često prikriva dokaze kada je sam izvršilac zlostavljanja, ali tokom rata takođe ulaže velike napore da dokumentuje civilne žrtve.
Iako ta dokumentacija može da služi propagandi i ratnom narativu države, Alimardani kaže da to automatski ne znači da je lažna.
U pogledu izveštavanja iranskih državnih medija, Alimardani naglašava da je potrebno imati „zdravu dozu sumnjičavosti".
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
- GPS ometanja: Nevidljiva bitka u ratu na Bliskom istoku
- 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti
- 'Novi iranski vođa je verovatno unakažen': američki ministar odbrane
- Kako putnički avioni lete tokom rata
- Iranske fudbalerke se predomislile: Dobile azil u Australiji, ali se vraćaju kući
- Trikovi i dovijanje: Iranci održavaju kontakt s porodicom u inostranstvu
- Voda kao jedno od oruđa američko-izraelskog rata sa Iranom
(BBC News, 03.17.2026)
