Režim u Iranu 'nije poražen, ali je oslabljen': Američki obaveštajci

Iranski režim nije poražen, ali je „značajno oslabljen“, zajednička je ocena šefova američkih obaveštajnih službi posle tri nedelje intenzivnih američko-izraelskih napada na Iran.

Šefica Nacionalne obaveštajne službe Tulsi Gabard i drugi visoki zvaničnici administracije američkog predsednika Donalda Trampa više od dva sata su 18. marta govorili pred odborom Kongresa o svetskim pretnjama po SAD.

Bilo je to prvo javno saslušanje o obaveštajnim podacima od početka rata na Bliskom istoku 28. februara.

Saslušanje šefova obaveštajnih službi SAD organizovano je dan pošto je šef službe za borbu protiv terorizma Džo Kent podneo ostavku, rekavši da Iran nije predstavljao neposrednu pretnju za Ameriku.

Saslušanje je nastavljeno 19. marta, kada ju je jedan od senatora pitao o odluci Izraela da napadne iransko gasno postrojenje Južni Pars, „uprkos pozivu predsednika Trampa da se ta postrojenja drže van dozvola"

„Nemam odgovor na to i ne bih govorila u ime Izraela“, rekla je Gabard.

Izrael je 18. marta napao zajedničko gasno postrojenje Irana i Katara, posle čega je Iran uzvratio napadima na energetsku infrastrukturu zemalja u regiji.

Američki predsednik je rekao da nije znao za napad.

Gabard, koja koordinira obaveštajne operacije, rekla je i da je Amerika očekivale probleme u Ormuskom moreuzu, vitalnom pomorskom kanalu za prevoz nafte i tečnog prirodnog gasa, koji je Iran blokirao.

„Obaveštajne službe procenjuju da režim u Iranu deluje kao da je netaknut, ali u velikoj meri degradiran zbog napada na njegovo rukovodstvo i vojne kapacitete“, rekla je ona.

U društvu šefova Centralne obaveštajne agencije (CIA), Federalnog istražnog biroa (FBI), Nacionalne bezbednosne agencije i Odbrambene obaveštajne agencije, Gabard je odbila da odgovori kada ju je senator Džon Osof, zvaničnik Demokratske stranke, više puta pitao da li je Iran smatrala neposrednom pretnjom.

„Jedina osoba koja može da utvrdi šta jeste, a šta nije neposredna pretnja je predsednik“, odgovorila je.

Od početka rata, kongresmeni i zvaničnici Republikanske i Demokratske stranke dovodili su u pitanje odluku Trampa i njegovih saradnika da napadnu Iran.

Pitaju i da li je Trampova administracija bila svesna mogućih problema u Ormuskom moreuzu, uskom morskom prolazu od 34 kilometra kroz koji tankeri prevoze 20 odsto celokupne svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Trampovo glavno obrazloženje je da se Amerika odlučila da napadne Iran zbog programa razvoja nuklearnog oružja, tvrdeći da je to pretnja i po SAD i po Izrael.

Iran je i ranije uporno i odlučno negirao da razvija program za proizvodnju nuklearnog oružja, tvrdeći da su mu namere isključivo mirnodopske.

Džo Kent je 17. marta podneo ostavku na mesto direktora Nacionalnog centra za borbu protiv terorizma, navodeći u javno objavljenom saopštenju da Iran nije predstavljao „neposrednu pretnju“ po SAD.

Kent je izneo tvrdnju da su Izrael i njegov jak lobi „uvukli Ameriku u rat" protiv Irana i pozvao je Trampa da promeni politički kurs.

Direktor CIA Džon Retklif je pred kongresnim odborom rekao da nije saglasan sa Kentom.

„Mislim da je Iran bio stalna pretnja Sjedinjenim Državama tokom dužeg vremenskog perioda i da je predstavljao neposrednu pretnju u ovom trenutku“, rekao je.

Gabard je rekla da su američki i izraelski udari „u velikoj meri uništili“ vojne kapacitete Irana.

Obaveštajne službe su procenile i da „Iran pokušava da se oporavi od teške štete na njegovoj nuklearnoj infrastrukturi pretrpljenoj tokom 12-dnevnog rata i da nastavlja da odbija da se pridržava obaveza iz nuklearnog sporazuma".

SAD i Izrael su napali Iran tokom 12 dana u junu 2025. godine, u nameri da unište moguće kapacitete za proizvodnju nuklearne bombe.

U pisanim napomenama pripremljenim za saslušanje, Gabard je iznela tvrdnju da su ti napadi „uništili“ iranski program obogaćivanja urana i da Iran nije uložio „nikakve napore“ da ga obnovi.

Ali tu tvrdnju nije pročitala naglas.

Kada je senator Mark Vorner iz Demokratske stranke upitao Gabard o ovom izostavljanju, ona je rekla da je morala da skrati njene javne izjave jer su „preduge“.

„Dakle, odlučili ste da izostavite delove koji protivreče predsedniku“, uzvratio joj je Vorner, ukazujući na Trampovu tvrdnju da je vojna akcija protiv Irana opravdana zbog razvoja njegovog nuklearnog oružja.

• Svi pričaju o iranskom nuklearnom programu, ali šta ima Izrael
• Tramp poziva na ustanak u Iranu, zanemarujući lekciju iz Iraka 1991: BBC urednik
• 'Odsečete jednu glavu, izraste nova': Kako su vladari Irana stvorili sistem koji ih održava na vlasti

Kongresmeni su pitali i koliko su obaveštajni zvaničnici bili uključeni u Trampovu odluku da napadne Iran.

Senator Angus King iz Mejna pitao je šefove obaveštajnih službi da li su bili „u sobi“ sa Trampom dok je donosio „konačnu odluku“.

Retklif je odgovorio da je bio na „desetinama i desetinama“ sastanaka sa predsednikom, ali da ne zna da li je postojao „taj jedan put kada je doneta odluka“.

King je pitao i da li su obaveštajni zvaničnici obavestili Trampa da bi Iran potencijalno mogao da napadne Ormuski moreuz tokom sukoba sa SAD.

Od početka američko-izraelskog rata 28. februara Iran efikasno blokira ovaj vitalni kanal za prevoz nafte.

„Predsednik stalno dobija obaveštajne podatke“, odgovorio je Retklif.

Pentagon se, dodao je, pripremio za iranski napad na „američke interese u energetskim lokacijama širom regiona“ i da je „preduzeo mere za zaštitu snaga“.

Obaveštajna služa jeje imala „dugogodišnju procenu“ da će Iran „verovatno držati Ormuski moreuz“, rekla je Gabard.

Stoga je, dodala je, američko Ministarstvo odbrane preduzelo „preventivne mere planiranja“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Potresi na tržištima energenata zbog zaoštrenog sukoba na Bliskom istoku
• Šta Ormuski moreuz znači za Iran i svet
• 'Izrael nas je uvukao u rat, nije bilo pretnje Irana': Ostavka šefa američke službe za borbu protiv terorizma
• Smrt Alija Laridžanija će produbiti krizu u srcu iranskog vrha
• Zašto je Amerika bombardovala iransko ostrvo Karg
• Voda kao jedno od oruđa američko-izraelskog rata sa Iranom

(BBC News, 03.19.2026)