Naša imena nisu jedinstvena
Danas pre 3 dana | Pavel Vilikovski
Kao student, jedno leto sam radio kao poštar, mama mi je preko poznanika našla posao, bio sam zamena za vreme godišnjih odmora.
Taj posao mi se dopadao. Ujutru bi na glavnoj pošti podelili pošiljke po rejonima, svakom njegov deo pisama, paketa i priznanica s novcem stavio u torbu (današnje torbe na točkovima još je skrivala magličasta budućnost) i krenuo je u obilazak. Kako je razdelio prostor i vreme, u suštini je zavisilo od njega. Ja sam uvek razvrstavao pošiljke prema ulicama i kućama, da ne bih dugo morao da preturam po velikoj torbi. Kad sam pošiljke stavljao unutra, čitao sam imena
