Izrael preti eskalacijom na Iran, Tramp: Pregovori idu dobro

Izrael je zapretio "eskalacijom i širenjem" svojih napada na Iran, iako predsednik SAD Donald Tramp (Trump) tvrdi da razgovori o okončanju rata idu dobro, pri čemu je Teheranu dao više vremena da otvori Ormuski moreuz. Sa druge strane, Iran ne pokazuje nikakav znak da odstupa i odbacio je američki plan za okončanje rata u 15 tačaka.

Berze se ljuljaju, i ekonomske posledice rata započetog napadom SAD i Izraela na tu zemlju 28. februara šire se mnogo dalje od Bliskog istoka, a Tramp je pod sve snažnijim pritiskom da prekine iransko gušenje protoka saobraćaja kroz moreuz kroz koji ka svetu teče petina globalne proizvodnje nafte.

U Izraelu su se oglasile sirene za vazdušni napad, i vojska jevrejske države je saopštila da presreće iranske projektile svakodnevno. Ministar odbrane Izrael Kac je izjavio da će Iran "platiti tešku, sve veće cenu za ovaj ratni zločin".

"Uprkos upozorenjima, ispaljivanja (projektila) se nastavljaju. Prema tome, napadi na Iran će eskalirati i proširiti se na dodatne mete i oblasti koje asistiraju (iranskom) režimu u pravljenju i korišćenju oružja protiv izraelskih građana", rekao je Kac.

Vojska Izraela je da su njeni današnji napadi za mete imali lokacije "u srcu Teherana" na kojima se proizvode projektili i druga oružja. Saopštila je i da su pogođeni lanseri projektila i skladišta projektila na zapadu Irana.

Iran je odbacio američki plan u 15 tačaka koji nudi prekid vatre u zamenu za prekid blokade moreuza.

Istovremeno, SAD su uputile dodatne kopnene trupe u region, što je verovatno priprema za pokušaj da se moreuz vojnim sredstvima otrgne od iranske kontrole.

Tramp je da će, ako Iran ne otvori Ormuski moreuz za sav saobraćaj do 6. aprila narediti uništenje svih iranskih elektrana. Kazao je juče da pregovori o okončanju konflikta "idu dobro", ali Iran i dalje tvrdi da nema nikakvih pregovora u kojima učestvuje Teheran.

Saudijska Arabija je saopštila da je oborila dronove i projektile koji su leteli ka njenom glavnom gradu, Rijadu.

Kuvajt je saopštio da su "materijalnu štetu" pretrpele dve njegove luke - Šuvaik i Mubara Al Kabir. Potonja se gradi u sklopu kineske inicijative "Pojas i put", i čini se da je to prvi put da se u sadašnjem ratu na meti našao neki projekat u zemljama Persijskog zaliva u koji investira Kina. Ta zemlja, pak, nastavlja da kupuje iransku sirovu naftu.

Američke berze su jutros izgubile na vrednosti, i to se dešava petu nedelju zaredom. U poslednje četiri godine to je najduži uzastopni period gubitaka koje je Vol Strit zabeležio. Nisu zabeležene ni oscilacije vrednosti gore-dole, karakterističnu za ovu sedmicu, s obzirom da opadaju nade da će doći do kraja rata.

Pale su vrednosti na berzama i u Aziji, a ponovo je porasla cena nafta - na 107 dolara po barelu. To je za više od 45 skuplje u odnosu na cenu nafte uoči američko-izraelskog napada kojim je otpočeo rat.

Čini se da je gušenje protoka kroz moreuz deo iranske strategije da udarcem na ekonomiju celog sveta natera Vašington da odstupi. Arapske zemlje tvrde da Iran iznuđuje novac od brodova kako bi im garantovao siguran prolaz kroz uski moreuz.

Iran traži da se prihvati njegov plan u pet tačaka koji uključuje ratnu odštetu za američko-izraelski napad i priznanje njegovog suvereniteta nad vitalnim moreuzem.

Iran leži na čitavoj severnoj obali moreuza.