Usta puna ilovače

Takav proces zloćudne preobrazbe on nije mogao da uoči a bilo bi svejedno i da jeste. To što je postao oduvek je bio, pa je njegova evolucija sačinjena od niza etapa koje samo ukazuju na obrise suštine. A nje nema, jer da je ima to ne bi bio on. U toj ljušturi nema ničega. Bilo bi preterano optužiti bolest za njegovo stanje, jer se posle oporavka Glišić osokolio i pokazao novi polet u otporu svakoj misaonoj logici. Uz žustru negaciju načelno neoborivih etičkih