Primirje Amerike i Irana: Delimična pobeda Trampa, ali po visokoj ceni

Način na koji je Tramp privoleo Iran da pristane na dvonedeljno primirje promenio je način na koji svet vidi Ameriku.

BBC News pre 8 sati | Entoni Zurčer - BBC dopisnik

Na kraju je prevagnula hladna glava, makar se sada tako čini.

Američki predsednik Donald Tramp je 7. aprila u 18.32 sati po lokalnom vremenu u Vašingtonu objavio da na platformi Istina da su Sjedinjene Države i Iran „veoma daleko" po pitanju konačnog mira na Bliskom istoku, ali da je ugovorena dvonedeljna obustava vatre kako bi pregovori bili nastavljeni.

Prethodno je Tramp postavio rok do 20 sati po lokalnom vremenu u Vašingtonu da se postigne neki dogovor, a u suprotnom je najavio da će Amerika pokrenuti masovne napade protiv iranske energetske i transportne infrastrukture.

Njegova objava o privremenoj obustavi sukoba došla je gotovo u poslednji čas.

Dogovor podrazumeva da će i Iran obustaviti neprijateljska delovanja u regionu i potpuno otvoriti Ormuski moreuz za saobraćaj transportnih brodova, što je obećao režim u Teheranu, iako insistira da želi da zadrži „vlast" nad tim morskim putem.

Njegovo postizanje omogućilo je Trampu da izbegne nešto što je delovalo kao opasan izbor za njega: eskalacija sukoba uz obećanje da će „cela civilizacija večeras umreti" ili povlačenje i podrivanje sopstvenog kredibiliteta.

Ali, možda je samo privremeno odložio tu odluku.

Amerika i Iran će pregovarati naredne tri nedelje i kupovati vreme u nameri da postignu dogovor o trajnom miru.

Neki Iranci su izašli na ulice Teherana posle objave o primirju

Biće to verovatno trnovit put, ali su globalna finansijska tržišta već reagovala: cena barela nafte pala je ispod 100 dolara prvi put tokom prethodnih dana, dok su akcije najvećih američkih kompanije porasle.

Čini se da su investitori na berzi optimistični i da veruju da je najgore prošlo.

Tokom prepodnevnih sati 7. aprila čak i ovakav pomak nije bio očekivan, jer je tada Tramp pretio smrću iranskoj civilizaciji, koja se, kako je tvrdio, „nikada neće vratiti".

Nije poznato da li je ta strašna pretnja američkog predsednika izvršila pritisak na Iran da pristane na privremeno primirje, što je ranije Teheran odbijao.

Ali, Trampova zastrašujuća i zapaljiva objava, koju je izneo samo dva dana posle još jedne slične, nešto je što prethodno nismo mogli da čujemo od američkih predsednika.

Čak i ako dvonedeljna obustava rata preraste u trajni mir, rat protiv Irana i Trampove reči mogle bi da iz korena promene način na koji ostatak sveta vidi Ameriku.

Zemlja koja je nekad gradila imidž garanta stabilnosti širom planete sada potresa temelje međunarodnog poretka.

Predsednik za koga se činilo da uživa da krši pravila i tradicije unutrašnje politike u Americi, sada radi isto na globalnoj sceni.

Pogledajte: Kako je Tramp pretio Iranu - 'Povratak u Kameno doba'

Trampovi politički protivnici iz Demokratske stranke brzo su osudili njegove reči u utorak, a neki su otišli korak dalje i pozvali na njegovu smenu.

„Jasno je da je predsednik nastavio da propada i da nije u stanju da vodi (državu)", objavio je kongresmen Hoakin Kastro na Iksu.

Čak Šumer, lider demokrata u Senatu, gornjem domu američkog Kongresa, tvrdi da će svaki republikanac koji ne glasa za obustavu rata sa Iranom „poneti deo odgovornosti" za ono što Tramp najavljuje, „šta god to bilo".

Iako su mnogi članovi Republikanske partije bili uz predsednika koji dolazi iz njihovih redova, ta podrška je bila daleko od one koju Tramp uglavnom uživa po drugim pitanjima.

Njegove pretnje o smrti jedne civilizacije oštro je kritikovao Ostin Skot, republikanski kongresmen iz Džordžije i viši član Komiteta za oružane snage u Predstavničkom domu.

„Predsednikovi komentari su kontraproduktivni i nisam saglasan sa njima", rekao je za BBC.

Ukoliko bi posle takvih izjava Trampa usledilo bombardovanje Irana, to bi bila „velika greška", ocenio je Ron Džonson, senator iz Viskonsina koji je odan predsedniku.

I kongresmen Nejtenijel Moren iz Teksasa je na društvenim mrežama rekao da ne podržava „uništavanje 'cele civilizacije'".

„To nismo mi i ovo nije u skladu sa principima kojima se Amerika dugo vodila", dodao je.

Senatorka Liza Murkovski sa Aljaske, koja je često ulazila u polemike sa predsednikom, bila je još direktnija.

Ona smatra da Trampova pretnja „ne može da se opravda ni kao pokušaj da stekne bolju poziciju u pregovorima sa Iranom".

Skup ljudi sa iranskim zastavama u Vašingtonu 28. februara — Skup podrške Iranu u Americi

Iz Bele kuće će verovatno odgovoriti da je taj adut u pregovorima doneo rezultat.

Posle objave o obustavi vatre na njegovoj platformi Istina (Truth Social), Tramp je tvrdio da su Sjedinjene Države „postigle i nadmašile" vojne ciljeve u Iranu.

Iranska vojska je pretrpila ozbiljne udarce.

Iako je fundamentalistički islamistički režim i dalje na vlasti, mnogi istaknuti lideri vlasti su ubijeni tokom vazdušnih napada.

Ali, u ovom trenutku još nije izvesno da li su ispunjeni mnogi ciljevi koje je Amerika postavila.

Nije poznato da li je uništen obogaćeni uranijum, koji je osnova iranskog nuklearnog programa.

Iran i dalje ima veliki uticaj na saveznike širom Bliskog Istoka, poput Huta u Jemenu.

I čak i da Teheran potpuno otvori Ormuski moreuz za plovidbu bez uslova poput naplate brodovima koji tuda prolaze, sada je jasnije nego ranije da je Iran sposoban da kontroliše ovu ključnu geopolitičku tačku.

Iran obustavlja „odbrambene operacije" i dozvoljava bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz „uz saradnju sa iranskim oružanim snagama", saopštio je šef diplomatije Sejed Aragči posle Trampove objave o dvonedeljnom primirju.

Vašington je prihvatio „generalni okvir" iranskog plana u 10 tačaka, dodao je.

To podrazumeva povlačenje američkih vojnih snaga iz regiona, ukidanje ekonomskih sankcija protiv Irana, plaćanje odštete Iranu za štetu pretrpljenu tokom rata i priznavanje prava Teherana da kontroliše Ormuski moreuz.

Zapravo je teško zamisliti da je Tramp pristao na bilo koji od tih uslova, a to je znak da bi dvonedeljni pregovori mogli da budu teški.

Trenutno, Tramp je ostvario delimičnu političku pobedu.

Izneo je dramatičnu pretnju i postigao željeni rezultat.

Ali, obustava ratnih dejstava je privremena i nije trajno rešenje.

Tek treba da se ustanovi koja je cena Trampovih reči, dela i rata protiv Irana na duži rok.

Pogledajte video: BBC reporterka u blizini Ormuskog moreuza

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk