Sahranila sam oca, pa pronašla kovertu na kojoj je pisalo "otvori posle moje smrti": Istina skrivana 40 godina me je rasula
Kurir pre 8 sati | Stil)
Pre tri dana sahranili smo tatu. "Sedamdeset četiri godine nisu godine za umiranje", rekle su komšije na sahrani.
Ali bio je umoran. Videla sam to tokom prošle godine: kako sedi na tremu i gleda u prazno, kako je prestao da popravlja kapiju koja je škripala dvadeset godina. Bez mame, kao da je izgubio razlog da se pokrene. Mama je umrla pre pet godina. Tada tata nije plakao - stajao je pored kovčega, kamenog lica, kuckajući kažiprstom po butini. Ta navika - kuckanje dok sluša ili razmišlja uvek je bila uz njega. Kao dete, sedela bih pored njega i pričala mu o školi,
