Историјски разговори Венса и Галибафа морају да премосте дубоко неповерење

Ако и када се овог викенда у Исламабаду направи фотографија америчког потпредседника Џеј Ди Венса поред председника иранског парламента Мохамеда Багера Галибафа, тај ће чин ући у историју.

Тај тренутак би означио разговоре лицем у лице на највишем нивоу између Исламске Републике Иран и Сједињених Америчких Држава откако је Исламска револуција 1979. године разбила њихову снажну стратешку везу и бацила дугу сенку која и данас помрачује односе.

Њих двојица се можда неће осмехнути. Можда се чак неће ни руковати.

Тај потез не би учинило овај проблематичан однос ништа лакшим, нити мање непријатељским.

Али би био сигнал да обе стране желе да покушају да окончају рат који изазива шокове широм света, да избегну још ризичнију ескалацију и окрену се дипломатији како би постигле договор.

Међутим, нема никакве шансе за оптимистично предвиђање америчког председника Доналда Трампа о „мировном споразуму“ у оквиру овог крхког двонедељног прекида ватре – његови услови су оспоравани и кршени од тренутка када је објављен раније ове недеље.

Чак и до последњег часа, Иранци су све држали у неизвесности да ли ће се ипак појавити у Исламабаду, док је Израел инсистирао да неће бити прекида ватре у Либану.

Али ако озбиљни и одрживи разговори почну, то би такође означило најзначајнији потез откако се Трамп повукао из значајног нуклеарног споразума 2018. године, током његовог првог мандата.

Он је оно што се већином сматрало врхунцем спољне политике Обамине администрације одбацио као „најгори споразум у историји“.

Ти разговори, у бескрајним рундама које су се протезале током скоро 18 месеци продора и прекида, били су последњи састанци на високом нивоу између тадашњег државног секретара САД Џона Керија и тадашњег министра спољних послова Ирана Мохамеда Џавада Зарифа.

Дипломатски напори од тада, па и током мандата америчког председника Џоа Бајдена, нису постигли велики напредак.

„Слање више високих званичника и велики улози у неуспеху за све стране могли би отворити могућности које раније нису постојале“, процењује Али Ваез из Међународне кризне групе, који је пратио све преокрете током година.

Али, упозорава он, овај пут је и даље „експоненцијално теже“.

Јазови између две стране остају веома велики, а неповерење веома дубоко. Тај бунар је посебно дубок за Техеран након што су последње две серије преговора, у јуну 2025. и фебруару ове године, изненада прекинуте почетним салвама америчко-израелског рата.

• Дипломатија високих улога: Како је Пакистан постао домаћин преговора Америке и Ирана
• Договор Америке и Ирана о примирју и отварању Ормуског мореуза
• Примирје на Блиском истоку као привремени предах за цивиле, али колико ће потрајати: ББЦ уредник

Контраст у стилу

А када и разговарају, њихови стилови преговарања су потпуно различити.

Трамп се хвали да има најбоље посреднике у постизању договора у специјалном изасланику Стиву Виткофу, бившем предузетнику за некретнине, и зету Џареду Кушнеру, човеку ком се највише обраћао током првог мандата, када су Абрахамови споразуми нормализовали односе између Израела и неколико арапских држава, док су Палестинци били потиснути.

Али Иран, који сада сматра да су ови изасланици превише блиски Израелу, инсистира на повећању нивоа ангажовања, посебно са Венсом.

Он не само да има формалну позицију у америчкој администрацији, него што је пријатељ или члан породице, већ се сматра и највећим скептиком ове војне кампање у Трамповом тиму.

Ирански приступ је такође наметнуо ограничења, посебно у инсистирању да се преговори углавном воде индиректно, преко Омана, њиховог поузданог посредника.

У Женеви у фебруару, иза високих зидова и далеко од светских камера, неки директни разговори су се одвијали усред индиректних размена.

Међутим, наводно су ирански тврдолинијаши, дубоко неповерљиви према овом путу, везали руке преговарачима који су такође желели да избегну сваки ризик од непријатељских или понижавајућих размена.

Виткофов препознатљив стил је да обично долази сам. Дипломатски извори укључени у овај процес кажу да често није ни водио белешке - што је само појачавало иранску сумњу и значило да су разговори често ишли у круг.

Затим је Кушнер додат у његов тим.

Контраст са преговорима пре десет година не може бити већи – у делегацијама САД и Ирана чинили су јаки контингенти искусних дипломата и водећих физичара. Појачале су их и високе европске дипломате, као и министри спољних послова из остале четири сталне чланице Савета безбедности УН – Велике Британије, Француске, Кине и Русије.

У последњој рунди у фебруару 2026, наводи се да је постигнут напредак када су две делегације добиле помоћ у виду техничке стручности шефа Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ) Рафаела Гросија и искусних посредника из других земаља.

Наводно су смањили неке, али не и све празнине, барем у вези са нуклеарним досијеом, где је Иран понудио нове уступке, па и разблаживање високо обогаћеног уранијума.

Затим је поново избио рат.

Сада су ова непријатељства померила безбедносну рачуницу – за све стране. Чак и пре овог сукоба, тврдолинијски гласови унутар иранског безбедносног естаблишмента залагали су се за развој нуклеарне бомбе.

Иран ће сада инсистирати на задржавању арсенала балистичких ракета за самоодбрану и контроли над Ормуским мореузом која даје Техерану велики утицај и очајнички потребну економску помоћ.

Али већина земаља Залива које су се противиле нуклеарном споразуму из 2015, пре него што су касније постигле опрезно приближавање са њиховим суседом, сада захтевају да се питање ракета палих на њихове територије нађе на преговарачком столу.

Израел, а посебно премијер Бењамин Нетањаху, сигурно ће бити на телефонској вези или ће журити у Белу кућу како би био сигуран да се решавају и дубоко укорењене забринутости због иранских претњи.

'Херојска прилагодљивост'

Ту је и одјек једног давног историјског доба.

Пре тринаест година, покојни ирански врховни вођа ајатолах Али Хамнеи донео је невољну одлуку да дозволи преговарачима да интензивирају нуклеарне преговоре са САД како би покушали да постигну договор. Назвао је одлуку „херојском прилагодљивости“.

Врховни верски вођа Техерана није веровао земљи коју је презирао као „Великог Сатану“. Али новоизабрани ирански реформистички председник, Хасан Рохани, убедио га је да им њихова тешка економска ситуација не даје други избор осим да учине све што могу да укину осакаћујуће међународне санкције.

Сада је његов син Моџтаба Хамнеи, који је дошао на власт након погибије оца у раним сатима овог рата, дао зелено светло да се његови преговарачи састану са америчким изасланицима у Исламабаду.

Али и он је био повређен у том нападу и обим његовог учешћа и ауторитета је далеко од јасног.

Тврдолинијаши, пре свега моћна Исламска револуционарна гарда, сада воде главну реч. Иранска привреда је заглављена у много дубљој кризи, а он се суочава и са значајнијим неслагањима у земљи након што су јануарски протести широм земље угушени са хиљадама жртава.

Нација потресена овим тешким ратом сада се бори да одржи наду у економске и друштвене промене, а за неке, и у фундаменталне промене.

Трамп инсистира да је ових шест недеља рата постигло „промену режима“ и описује нове иранске лидере као „мање радикалне, много разумније“.

Тренутак истине би могао да се ближи – за све стране. А постоји још једна отрежњујућа мисао.

Пре тринаест година, када су преговори почели, званичници су говориле да су две стране „далеко једна од друге“.

Иран је захтевао да САД признају његово „право“ да обогаћује уранијум – што је Вашингтон одбило, изражавајући сумњу да Исламска Република тражи нуклеарно оружје.

За сада, чини се да САД говоре да ће то право бити признато – све док нема обогаћивања уранијума у Ирану.

Историја се можда неће поновити, али се римује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Примирје Америке и Ирана: Делимична победа Трампа, али по високој цени
• Нови светски поредак у којем државе могу да буду нападнуте 'чисто ради забаве'
• Има ли Трамп излазну стратегију из рата против Ирана

(ББЦ Невс, 04.11.2026)