Komentar: Žigosanje
Večernje novosti pre 6 sati
Mama, piški mi se. Sine, imaš li malo vode, nemamo više ni kapi. Baki raste pritisak, ne znamo šta da radimo. Sav sam se ukočio! Ostaću bez benzina, kako ćemo dalje? Ljudi, vozim srčanog bolesnika! Propade nam rezervisani hotelski smeštaj za večeras. Moraćemo do Minhena direktno. Sutra ujutro treba da sam na poslu, kako ću sad?! Tata, gladan sam!
Foto: Printskrin/Jutjub/Exotic Vacation To su samo neki od vapaja sluđenih, umornih i očajnih vozača i putnika pred spuštenom rampom na Bajakovu. Nikoga na našoj granici. Brzo se pređe. Običan radni dan. Naziru se svetla hrvatskog graničnog prelaza. Kolona, čini se, nije preduga. Stotinak automobila u dve trake. U neka druga vremena, prošlo bi se to začas. Ali, vreme ovde staje. Minuše sat, dva, tri. Dreždanju nikad kraja. Neki onomad čekali više od šest sati!
