„Samo miris i vajb“: Novi esej Marka Prelevića u štampanom izdanju Nedeljnika
Nedeljnik pre 10 dana
Kako mi je mirisao Beograd? Na ugalj i ćumur, na dimnjake, na crni sneg koji bi se po brdašcu koje smo zvali Majdan, i koje je bilo taman dovoljno opasno za sankanje, zadržao sve tamo do februara i marta.
Na dim iz auspuha autobusa „harmonike“, onog sa najtvrđim sedištima, što bi se bučno i jedva peo uz Vodovodsku, da bi vas do Požeške i do Banovog brda dobro istresao u svim mogućim krivinama. Mirisao je na kokošinjac i svinjac koje bi imala svaka poštena kuća i još poštenija okućnica u tom delu grada. Na kajsije sa stabla za koje bi bila okačena široka porodična ljuljaška i na zreo paradajz iz Makiša, sa njive do koje bi se dolazilo neasfaltiranim putem, najbolje
