Америчко-израелски сукоб са Ираном: Један рат, две тврдње о победи

Тренутна рунда америчко-израелског рата са Ираном је можда завршена - барем је то порука која долази из Вашингтона. Очигледно питање је ко је победио?

BBC News пре 20 сати | Амир Азими - ББЦ персијски

Stanovnici Irana prolaze automobilima, taksijima, motorima, i pešice pored antiameričkog bilborda koji se odnosi na američkog predsednika Donalda Trampa i Ormuski moreuz. U pozadini se vide iranske zastave, palme i zgrade

Тренутна фаза америчко-израелског рата против Ирана је можда завршена, или је барем то порука из Вашингтона.

У уторак, 5. маја, после неколико недеља примирја, амерички државни секретар Марко Рубио је изјавио је да је операција „Епски бес&qуот; практично окончана, иако је та изјава прошла готово непримећено у његовом много ширем говору.

Зато се намеће очигледно питање: Ко је победио?

Одговор зависи од тога која страна говори.

У Ирану, државни медији представљају рат као доказ да се земља супротставила најмоћнијем војном савезу на свету и поразила га.

У Вашингтону, председник Доналд Трумп и његова администрација такође тврде да су победили и више пута су изјавили да су остварили њихове циљеве.

Али иза јавних изјава, сада преговори постају важнији од самих борби јер показују шта је стварна победа.

Према наводима информативног сајта Аксиоса (Аксиоса), новинске агенције Ројтерс и других америчких медија, Бела кућа верује да је близу постизања договора са Ираном о меморандуму о разумевању који садржи 14 тачака.

Иран је одговорио на предлог за окончање рата који је стигао из Вашингтона, али амерички председник Доналд Трамп одговор сматра „потпуно неприхватљивим&qуот;.

Тај документ би успоставио оквир за шире преговоре о иранском нуклеарном програму, Ормуском мореузу и тензијама у ширем региону.

Поједини високи ирански званичници већ су га јавно одбацили.

„Американци неће добити ништа у рату који губе&qуот;, написао је на друштвеној мрежи Иксу портпарол Комисије за националну безбедност и спољну политику Парламента Ирана, описујући предлог као „америчку листу жеља&qуот;.

Према до сада објављеним детаљима, Иран би морао да обустави велики број активности везаних за нуклеарни програм на 20 година, преда залихе високо обогаћеног уранијума и дозволи опсежне међународне инспекције.

Техеран је, с друге стране, изнео услове посредством Пакистана и они подразумевају моментално окончање рата на свим фронтовима, обуставу америчке блокаде иранских лука и гаранције да неће бити каснијих напада на Иран, преноси иранска агенција Тасним, блиска властима.

Извештаји такође указују да би споразум обавезао Иран да гарантује потпуно отварање Ормуског мореуза.

Заузврат, Сједињене Америчке Државе (САД) би постепено укидале санкције, одмрзле иранску имовину и потенцијално дозволиле Ирану да после истека споразума настави ограничено обогаћивање уранијума.

Али многима у Ирану ови услови више делују као капитулација него компромис.

Њихов аргумент је једноставан.

Верују да су САД обуставиле операцију „Епски бес&qуот; зато што није давала резултате који је требало да окончају сукоб, док је операција „Слобода&qуот;, коју је Вашингтон покренуо ради отварања Ормуског мореуза, али ју је нагло прекинуо, претила да у сукоб дубље увуче арапске државе у Персијском заливу.

Иако је Иран гађао америчке базе и енергетску инфраструктуру у региону, ниједна од тих држава није званично директно ушла у рат.

Američki državni sekretar Marko Rubio kaže da su ciljevi operacije „Epski bes” ostvareni i da je ofanzivna faza rata sa Iranom „završena” — Амерички државни секретар Марко Рубио каже да су циљеви операције „Епски бес&qуот; остварени и да је офанзивна фаза рата са Ираном „завршена&qуот;

Још важније је да је Исламска Република опстала, иако су њен вођа, многи високи војни команданти и водећи службеници безбедности убијени током рата.

Ирански политички и војни систем наставили су да функционишу, а убрзо су именовани људи на положаје убијених званичника.

Пре рата, поједини западни званичници и аналитичари веровали су да би брза војна кампања, у комбинацији са ликвидацијом високих иранских званичника и команданата, могла да изазове нови талас антивладиних протеста, па чак и да доведе до пада режима.

То се није догодило.

Протеста који су месецима пре рата потресали Иран углавном више нема.

Снаге безбедности су пооштриле контролу, број хапшења је порастао, а било је и погубљења.

Истовремено, државни медији су више пута приказивали скупове подршке властима у неколико градова.

Glavni iranski pregovarač, Mohamed Bager Galibaf, izjavio je: „Dobro znamo da je nastavak trenutne situacije neizdrživ za SAD, a mi još nismo ni počeli" — Главни ирански преговарач, Мохамед Багер Галибаф, изјавио је: „Добро знамо да је наставак тренутне ситуације неиздржив за САД, а ми још нисмо ни почели&qуот;

Председник Парламента Ирана и главни преговарач, Мохамед Багер Галибаф, недавно је написао: „Добро знамо да је наставак тренутне ситуације неиздржив за САД, а ми још нисмо ни почели&qуот;.

Само преживљавање иранско руководство можда већ сматра победом, посебно зато што Техеран такође указује на штету коју је нанео америчким базама и цивилној инфраструктури у региону, као и у Израелу.

Због тога се не чини да Техеран очајнички покушава да избегне нову рунду сукоба.

Ирански званичници верују да земља има већу способност да издржи економске тешкоће, војни притисак и дуготрајне сукобе него њени противници.

Iran sada otvaranje Ormuskog moreuza ne vidi kao ustupak, već kao adut u pregovorima — Иран сада отварање Ормуског мореуза не види као уступак, већ као адут у преговорима

Они такође верују да је затварање Ормуског мореуза показало колики утицај Иран и даље има на светску економију.

Показало се да је овај водени пут много више од обичног мореуза за превоз енергената.

Поремећаји су утицали на поморски саобраћај, снабдевање храном, трошкове осигурања, и међународну трговину.

Иран сада отварање Ормуског мореуза не види као уступак, већ као адут у преговорима.

То би могло да има шире последице по регион.

Иран би из овог сукоба могао да изађе са осећајем да је снажнији, посебно према суседним државама које су угостиле америчке базе или које су посредно подржавале америчке и израелске операције током рата.

То не значи да је Иран остварио све што је желео.

Земља је претрпела велику штету, изгубила је високе војне званичнике и кључну инфраструктуру, и даље је под снажним економским притиском који би могао поново да подстакне протесте.

САД и Израел су такође показали да могу да изводе нападе дубоко унутар територије Ирана, користећи напредно наоружање и обавештајне капацитете.

Али ратови се не одлучују увек само на бојном пољу.

О овом сукобу би на крају могло да се суди не по самом рату, већ по исходу преговора о његовом окончању.

Ако Вашингтон примора Иран на велике уступке у вези са нуклеарним програмом, САД ће то прогласити успехом.

Ако Техеран задржи утицај у региону и избегне трајно обустављање његовог нуклеарног програма, Иран ће тврдити да је победио.

За сада, обе стране њиховим грађанима поручују да су победиле.

Прави одговор могао би да постане јасан тек по окончању преговора, уколико обе стране седну за преговарачки сто и за њим остану до постизања споразума.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук