Истраживање: Половина младих у Србији свакодневно користи АИ

 Генерација З у Србији вештачку интелигенцију (АИ) користи готово рутински - више од 80 одсто младих сматра је делом своје свакодневице, а скоро половина АИ је и употребљава сваког дана, показало је прво регионално истраживање о односу те генерације према АИ.

По истраживању "Алат, играчка или тројански коњ? Поглед Генерације З на АИ" које су спровеле агенције МцЦанн Београд и УМ Београд, чланице Групе АМА, АИ за генерацију З одавно није само помоћ у школи, на факултету или послу и све чешће га користе за креативне идеје, организацију свакодневице, доношење одлука, чак и као подршку у личним ситуацијама.

Међутим, само трећина младих у потпуности верује информацијама које добија од АИ алата, док их остали проверавају.

"Генерација З користи АИ свакодневно, али то не значи да му верује без резерве. Млади желе да сами процене шта је релевантно и аутентично, што је важно за разумевање генерације која је одрасла уз технологију, али јој не верује слепо", изјавила је Катарина Прибићевић, регионална извршна директорка стратешког планирања у оквиру агенција МцЦанн.

Када говоре о АИ-у, млади најчешће говоре о ЦхатГПТ-у. Користи га скоро 90 одсто испитаника, док су други алати знатно мање заступљени. Код млађих припадника генерације З, ЦхатГПТ је толико присутан да се често користи готово као синоним за АИ.

Девојке се чешће окрећу АИ алатима када траже помоћ у комуникацији, савете о здрављу, исхрани или личним дилемама, док их младићи чешће користе за финансијске теме.

Разлике постоје и у степену поверења: девојке чешће прилагођавају одговоре АИ ономе што већ знају, док их младићи прихватају директније.

Без обзира на то што га редовно користе, млади не доживљавају АИ као незаменљив. Скоро 90 одсто испитаника каже да би могло без њега што указује на то да прва потпуно дигитална генерација можда већ осећа засићење технологијом.

Њихове главне бриге нису везане за АИ, већ за неизвесност, притисак и изазове са којима се сусрећу у животу. Зато податак да 69 одсто младих жели мање технологије и више људског контакта не говори о одбацивању технологије, већ о потреби да се у дигиталној свакодневици сачувају оригиналност, блискост и креативност.

Резултати истраживања је и да је чак 58 одсто припадника генерације З у Србији забринуто због све тање границе између стварног и АИ садржаја, у односу на регионални просек од 51 одсто.

Истовремено, 59 одсто младих каже да је све теже разликовати АИ садржај од оног који су креирали људи, док 63 одсто наводи да им смета када се АИ садржај представља као стваран, без јасне назнаке.

Како садржаји настали уз помоћ технологије постају све уверљивији, младима је све важније да знају шта је стварно, а и коме могу да верују.

"За брендове је ово важан сигнал: Генерација З не одбацује АИ, али не жели да технологија замени идеју, труд и људски тон. Ако комуникација делује генерички или неискрено, млади то брзо препознају. АИ може да буде користан алат, али однос са овом генерацијом и даље се гради кроз разумевање и искреност", рекао је Александар Ђорђевић, регионални извршни директор стратешког планирања и иновација у агенцијама УМ.

Истраживање је спроведено у фебруару 2026. године, оњалн анкетом на национално репрезентативном узорку младих од 16 до 28 година, као и кроз фокус групе у Београду. У Србији је анкетирано 500 испитаника, колико и у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, Бугарској, Црној Гори, док је у Северној Македонији учествовало 300 младих.

(Бета, 12.05.2026)