Šta nam govori otkriće izuzetno retke alge u Srbiji

Istraživači su na Vlasinskoj visoravni pronašli vrstu mrke alge, koja je poslednji put opisana u prirodi pre pola veka.

BBC News pre 4 sati | Milica Radenković Jeremić -

Izvor Sveti Nikola, na Vlasinskoj visoravni, gde je pronađena Bodanella lauterborn — Izvor Sveti Nikola, na Vlasinskoj visoravni, gde je pronađena *Bodanella lauterborni*

Aleksandra Rakonjac veruje da radi najlepši posao na svetu.

Kao algološkinja stigla je do predela gde jedva da je ljudska noga kročila.

Jedan od tih terena, na Vlasinskoj visoravni, u jugoistočnoj Srbiji, doveo je do otkrića vrste, čiji je pronalazak u prirodi poslednji put opisan pre 50 godina i koja je otkrivena na samo četiri mesta u svetu.

Radi se o vrsti mrke alge - Bodanella lauterborni.

„Kada smo uzeli uzorke, mislila sam da je u pitanju cianobakterija.

„Tek kada sam pogledala pod mikroskopom, shvatila sam da ne znam šta je to", objašnjava Rakonjac.

Tada je usledio „najuzbudljiviji deo posla" - višemesečno pretraživanje literature u potrazi za odgovorom na pitanje šta zapravo ima pred sobom.

„Bio je šok videti da je to Bodanella lauterborni", kaže.

Rakonjac je ovu algu pronašla prvi put na izvoru Sveti Nikola kod Vlasinskog jezera 2019.

Ponovo ju je otkrila na obližnjem izvoru, a njena profesorka Snežana Simić pronašla ju je dve godine kasnije na još jedom mestu na Vlasinskoj visoravni.

„Ovo otkriće je znak da je Srbija apsolutno neistražena i da poseduje bisere diverziteta koje je neophodno proučiti", govori Rakonjac.

Sa kolegama je nedavno objavila rad o pronalasku ove i još jedne vrste mrke alge u Srbiji.

Bodanella lauterborni pod mikroskopom — Alga pod mikroskopom

Zašto je alga Bodanela posebna?

Prateći ideju profesorke Snežane Simić, Rakonjac je za doktorsku disertaciju izabrala da se bavi crvenim i mrkim algama.

Simić je decenijama proučavala crvene alge i na njenu inicijativu ove alge zaštićene su u Srbiji od 2010. godine, govori Rakonjac.

Međutim, za razliku od crvenih algu, u Srbiji bilo podataka o mrkim.

„Nismo mi birali da radimo mrke alge - one su odabrale nas", kaže Rakonjac.

Crvene i mrke alge su se prvo pojavile u morima i odatle su evoluirale u slatke vode.

„Postoji više od 7.500 opisanih vrsta crvenih algi, a samo tri do pet procenata zabeleženo je u slatkim vodama

„Mrke alge su ređe, ima 285 rodova, a svega osam vrsta je opisano u slatkim vodama", kaže Rakonjac.

Poslednji podaci o Bodanella lauterborni pronađenoj u prirodi su iz 1970-ih godina.

Ova vrsta otkrivena je u samo četiri alpska jezera.

„Nalazili su je u dubokim jezerima, na 10 do 30 metara", kaže Rakonjac

„Ova jezera su u međuvremenu zagađena, a u Bodenskom jezeru su se pojavile invazivne slatkovodne školjke koje su kolonizovale podlogu na kojoj se nalazila Bodanela", objašnjava.

Istraživanje Bodenskog jezera, na tromeđi Nemačke, Austrije i Švajcarske, iz 2017. godine pokazalo je da ponovno vraćanje Bodanele na ovo mesto ne bi bilo efikasno zbog invazivnih školjki, dodaje.

Otkriće Bodanele u Srbiji, u drvenom koriti, gde je voda duboka par centimetara i brzo protiče, što je okruženje veoma različito od duboke, mirne jezerske vode, bilo je zagonetka za istraživače.

„Jedna od veza koju smo našli jeste da je podloga vlasinske visoravni i alpskih jezera sličnog sastava, kaže Rakonjac.

„Uz to, na području sadašnje vlasinske akumulacije postojalo je prirodno jezero koje je posle perioda glacijacije oteklo i ostala je samo reka", dodaje.

Pogledajte video: Cvetanje algi na australijskom grebenu - pre i posle

Zašto su alge važne?

„Ono što su biljke na kopnu to su alge u vodi - one proizvode kiseonik", kaže Rakonjac.

„Alge su i osnova lanca ishrane jer proizvode organsku materiju koju koriste drugi organizmi, mogu da posluže kao sklonište raznim organizmima, a neke vrste su prepoznate i kao indikatori kvaliteta vode", dodaje.

Rakonjac je zaposlena na Institutu za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci i radi istraživanja na dva fronta - bavi se algama i povrtarskim vrstama.

U narednom periodu planira da objavi sve rezultate do kojih je došla tragajući za algama u Srbiji, ali i da bliže ispita područje Vlasinske visoravni.

„Tereni će se nastaviti na neistraženim lokalitetima i zabačenim mestima

„Ne bih se bavila poznatijim rekama već onim što je još uvek zaštićeno od negativnog uticaja čoveka, jer verujem da se na tim mestima može mnogo toga pronaći", zaključuje.

Pogledajte i ovaj video: Morska trava bi mogla da spasi svet

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk